Бранич

145

Каролина је запретила убиство с предумишљајем, као убиство о коме се размишљало, смртном казном на точку, (а) убиство без предумишљаја, као убиство у афекту, смртном казном мачем. Али израз „убиство без предумишљаја" („Тос№зсћ1а§") употребљава она и за нехатна убиства, па чак и за убиства извршена у границама закона. 1 За нехатно убиство одредила је у чл. 146 произвољну казну. Као квалификовапа убиства сматрају извори општег ирава: 1. тровање 2 2. убиство газде, рођака или супруга. 3 Поред тога разликовала је наука још: 1.убиство за награду или Авбазтшт, 2. мучко или лукаво убиство, 3. разбојништво или убиство као средство крађе. II. Појам и општи саставни елементи дела. Злочин убиства састојн се у томе, што се другоме противправно одузме живот. 1. Објекат је злочина жив човек, без обзира иа снособност за жпвот, неправилан састав, пли недостатке. Наука је оставила монструм царству прича и празноверпца. 2. Убиство мора бити противпрато. Наше позитивно право неће да зна ништа о некажњивости убиства, извршеног над прељубником, ухваћеним на делу и над својом женом с прељубником ухваћеном. 4 Али противправност убиства може бити уништена овлашћењима, да се убиство изврши, као што су нужна одбрана, смртна пресуда, и право употребе оружја у рату и миру. 5 3. Наступила смрт мора бити урачуњива последи\\а радње, другим речима: смрт мора а) да стоји у узрочној вези са повредом, и б) кроз ову узрочну везу мора да се провуче однос кривице, услед које се убиство јавља као намерно пли нехатно.

1 ССС. чл. 137., 138. сл.

2 ССС. чл. 124. с!. Б. 1. Со<1. <1е таММб.

ССС. чл. 137. с1. 1^. 1. Б. а<1 1е§. Ротр <1е рагг. (48. 9).

4 Некажњивост је постојала у римском праву и у ВЈаролини (чл. 150). Упор. Сос1е репа! 1'гап <,а18, чл. 324.

5 Шттегтапп, ићег <Ие вЦаПове ТбсШт^еп. (Ј. 8. XXXIV. стр. 226. СгаЈкег, <1аб КесМ с1ее МШШге гит а<1тп181гаЏуеп ^УаМеп^ећгаисћ, Мипсћеп, 1888. БЕРНЕР — КАЗНЕНО ПРАВО 10