Бранич

146

Б Е Р Н Е Р

Ас1. а. Узрочну везу имају лекари да изнађу. Алн главно питање иде на то, да ли је смрт последица повреде, дакле да ли је повреда узрок смрти. Узрок н прост повод морају се при том тачно разликовати. Ако је каква повреда навела повређеног да изврши какву бесмислену самоубилачку радњу, или ако је навела лекаре на бесмислено лечење, које произведе смрт, то она није узрок, већ само повод смрти. Напротив узрочна веза између повреде и смрти није прекинута, кад учинилац, пошто је спољним узроцима дао правац на известан успех, пусти, да се остало само догоди, на пр. кад учинилац, пошто је своме непријатељу у његовом орману за јела оставио отровано јело, очекује, да непријатељ сам узме јело; или кад какав вешт пливач наведе невештог превером и обећањем да ће га, ако буде нужде спасти, да наиђе на какво опасно место у води, и тада га мирно пусти, да се удави; или кад бабица, која је одсекла пупчану врвцу, исту не подвеже и пусти да детету крв истече. У свима таквим случајима, где се пусти, да догађаји иду својим током, ношто се нешто позитивно урадило, не може бити говора о самом пропуштању радње (нерадњи). Овакво пуштање сачињава у највише случаја свршетак извршеног дела ; јер учинилац доводи природну узрочност само до те тачке, где је он са сигурношћу може оставити самој себи; па чак онај, ко опали пушку на протпвника, пушта да се само догађа, да кугла лети, непријатеља прободе иуслед ране живот уништи. 1 Узрочна веза није прекинута, ако је смртно дејство повреде могло да се отклони бржом и вештијом помоћи, па није отклоњено. На против не може се повреда више сматрати као узрок смрти, ако је какво позитивно лечење од стране лекара штетно дејствовало или бар садејствовало, на тај начин, да без њега смрт не би наступила. Узрочна веза није прекинута, ако је повреда произвела дејство само услед особених телесних својстава убијеног, или због случајних околности, које су дејство радње потпомогле; дакле на пр. само услед тога, што је ударом убијени имао особито меку лубању; или што је на земљу оборени

1 Израз „иустити да со догађа", који јс подесан за разлику од пронуштања, употребио је у овом смислу прво (Мазег, у својим расправама стр. 312. Упор. Кгид, Коттеп1аг, II. с. 66.