Бранич

10*

к а 3 н к н 0 ii р а в 0

147

стајао непосредно уз провалу. Али је она прекинута. ако какав спољнп узрок преотме успех радње, на пр. кад рањеном отприлике падне каква стена на главу. Ас1 б. Ако постоји узрочна веза, тиме није још одлучено о урачуњивости произведеног успеха. Можда овај успех није био намеран. Или је он чак тако необичан, да га ни пажљив човек није слутио. И поред доказане узрочне везе не може се он тада урачунати. 1 4. 0 убиству на захтевање (§ 216 к. з.) било је говора у нашем општем делу (§ 53). Без обзира на овај случај, разликује наш законик ове врсте убиства: а) убиство с предумпшљајем (Могф (§ 211), б) убиство без предумишљаја (ТосИзсМа^) (§§ 212—215), в) нехатно убиство (§ 222), г) детоубиство (§ 217). III. Убиство с предумишљајем и без предумишљаја. Овде се има посла са убиством, које се хтело. Заједничка је основица убиства с предумишљајем и без предумишљаја хотичност. На овој основи тражило је старо немачко право разлику оба појма у начину извршења. Али Је ново право тражи у субјективној страни радње, у деоби на ргаетесМШго и ГтреШз. Са овога становишта развиле су се двојаке мисли код законодаваца. 1. Прва мисао састојала се из комбинација, које постају из позитивног или негативног формулисања појмова убиства с нредумпшљајем и убиства без предумишљаја. 2. Друга мисао састојала се из комбинација, које се односе на истицање ргаетесШаИо и Јтреки« пре или после извршења. Ас1 1 је троје могуће. б) може се дефинисати како убиство с предумпшљајем тако и убиство без предумишљаја, ако се прво карактерише обележјем претходог размишљања, а друго обележјем афекта. б) може се позитивно обележје огранпчити на убиство без предумишљаја, ако се убпство без предумишљаја кара-

1 Телесна особеност може битн тако абнормна да се лаким шамарем пзврши убиство. Даље се дешавало, дај е гурање каквог човека дланом цроизвело смрт, јер је убијени патио од водене болести у мозгу, и услед пада га је ударила капља: бвкнт. 0геисМз2;еШш§, 1858. стр. 518. сл.; Тепгтез, АгсМу VI. стр. 208. — Интересно убиство детета, где кривица и случај детствују игде се, у пркос намере убиства и наступиле смрти, могао узети прост покушај, у Теттез Агсћп', VI. стр. 216.