Бранич

152

ниоца, у коме се већ налазе последице и удаљени циљеви дела. Такође друкче стоји ствар и са дејством дела на самога учиниоца, а не мање и са понашањем учиниоца по извршеном делу према томе, да ли му је такав прорачун испао за руком или није. У првом случају учинилац није изненађен исходом свога дела: он ће остати миран, прикривати трагове свога дела, неће се кајатп, лагаће, претвараће се и покушаваће да ужива добитак свога злочина. У другом случају он види само исход, који му чини очитом потпуну грозоту његовог дела: он бива изван себе, лако се одаје, готов је да се каје и да призна. У ирвом су случају највећма средства извршења тако изабрата, да је откривање дела јако отежано (отров)\ у другом случају не врши се пажљив избор средстава, већ се дохвата очигледно смртног оружја или првог згодног предмета. У првом случају дејствује као мотив најчешће користољубље, као код разбојништва, у другом освета. Постављање питања је најподесније да потпуно расветли како обострани однос убиства с предумшљајем и убиства без предумишљаја, тако и моменте саставних елемената ових дела. а) убиство без предумпшљаја је ^епиз хотичног убиства, ма да му је закон дао специфично име; убиство с предумишљајем је зремез хотичног убиства. Питање о убиству с предумишљајем или у. б. предумишљаја може према томе бити постављено као једно једино. Оно гласи овако: „Је ли окривљени крив, да је хотично убио Х-а, и даје убиство извршпо управ с предумишљајем?" Порицање овога питања је порицање као убиства с предумишљајем, тако и убиства без предумишљаја; прво убиства без предумишљаја као хотичног убиства, али за тим управ тиме већ и убиства с предумишљајем. Потврђење „хотичности" при порицању „предумишљаја" оглашење је „кривице убиства без предумишљаја". Потврђење целог питања је „кривица убиства с предумишљајем". 1 б) заједница кривице ограничава се код више саучесника на хотично убиство, док је чисто лични моменат предумишљаја, услед кога, чим постоји, хотично убиство постаје убиство с предумигиљајем, особеност иојединог сукривца, о

1 Ц. С. од 30. јан. 1880. признао је изрпчно ово као тачно и еа пропиеима §§ 292. п 293. крив. пост. сагласно.