Бранич

158

Б Е I' Н Е Р

Одмах по порођају". Под тим се разуме опај размак времена, у коме још траје стање узбуђења к особених мотива детоубиства. Судијско слободно убеђење треба да одлучи, да ли је ири извршењу дела прошао или није онај моменат, од кога злочин губи карактер детоубиства. У изразу „одмах" постоји свакојако опомена против сувише великог проширења онога размака времена. Понеки наши ранији законици покушавали су да овај размак строже ограниче: баварски од 1813 на три дана по рођају, други до 24 часа по рођају. Ово ће последње бити тачно у већини случаја; нпак се не може саветовати, да се овде на место слободног, разумпог умеравања, ставе механичне одредбе бројева. г) не захтева се нрикривање и тајни порођај. '5. Еазна и умерење казне. Законска је казна робија најмање 3 године; при постојању ублажавних околности затвор најмање 2 године. а) узбуђење нервнога система, које је спојено са актом рађања води каткада ка помућењу разума, које искључује урачуњивосг. У таквом стању окреће се и испољава инстинктно манито беснило породиље каткада нротив себе саме, каткад иротив личности, које су јој на помоћи, али каткада и против детета, као узрок бола. б) ако је трудноћа већ у опште била позната, то отпада мотпв полне части: казна има дакле да се повећа. в) ако убијено дете није бпло способно за живот то попостаји важан основ за ублажење казне. Већина немачких законика примењују у овом случају само казну покушаја. Саксонски законик (1855, чл. 159) спустио је казну на половину. г) најјачу исихолошку противност чине међу детоубицама с једне стране оне, које су радиле, нагнане истинитпм осећајем стида, с друге стране оне, које су своје дете само с тога убиле, да бп се могле п даље мирно и без узнемиривања одатн неуредном жпвоту. Код првих не изостаје свакојако никад дубоко кајање.

ДРУГА ГЛАВА Побацивање (Казн. зак. §§ 218—220.) Литература: 0 пемогућности извршења овог деликта па угипулим ллодовима утробе и на моли: 6о1М. АгсМ у V. (1857) с. 638. Рађпсе,