Бранич

160

В Е Р Н Е Р

Ванбрачност телесног плода не захтева се за ностојање дела. •2. Што се тиче средстава извршења, то је равнодушно, да ли се „употребљују" спољна средства или се „дају" унутрашња средства. Често су таква средства мувања или ударци у трбух, напитци, лекови. 3. Намера се мора, бар евентуално, уирављати на ироизвођење смрти телесиог илода. Ако би матер, проузроковањем ранпјег порођаја, само хтела да своме детету осигура ирава брачног детета, то се овај случај свакојако не би дао подвести под појам побацивања. 1 По правилу злочнн побацивања произлази нз предумитљајне хотичности. Међутим оно може битн учињено и у афекту на пр. ири ужасној љутини каквог оца, кад сазна нзненада о покварености своје кћери. Нехатно побацивање дало би се казнити само по § 230 као телесна повреда, извршена према матери. 4. Радња је или дејствовање на организам матере, које производи прерани порођај, или се састоји у проузроковању смрти детета у утроби материној. б. Ова радња мора бити противправна. Она то није, ако ју је лекар нашао као неопходну за спасење живота материног. Радња, која је управљена на убиство плода у утроби материној, по правнлу има за последнцу избачај плода. Деси ли се ово пре смрти плода, то се стапа убиство у материној утроби са правим побацивањем. II у овом случају дело је свршено тек са наступањем смрти. Остане ли дете у животу, то је заслужена увек само казна за покушај. IV. Врсте и казнена правила. Битно је разнолик карактер иобацивања према томе, да ли је исто извршено с одобрењем или без одобрења матере. У првом случају злочин је извршен само према ембриону, а треће је лице само сукривац матере. У другом случају је управљен злочин не само према ембриону, већ и према матери.

1 Ц. С. од 9. јула 1881.