Бранич

АДВОКАТИ У АУСТРИЈИ

Наполеон Бонапарте, пред којим је у почетку прошлога вијека дрхтала цијела Европа, није могао да трпи адвокате. То је била врлина свих тирана. Као конзуо у Паризу требао је да потппше правилник адвокатски. Тај правилник није никада повратио минисгарству, које му га бијаше предало на иотпис. Правилник је забацио, а на њему је својом руком заиисао; „Нема никаквог смисла, јер не дозвољава никакво присилно средство против адвоката: лукави су, творци злочпнстава и великих издаја. Док будем пасао сабљу, нећу потписати овакав правилник. Хоћу, да се може одрезати језик адвокату, кад говори против владе". Па ипак, тај Велики Наполеон, који је својом бритком сабљом посјекао на стотине хшвада људских глава, није могао да одреже ни један адвокатски језик. Шта више, баш под царевањем тог великог тиранина, адвокати су допрли до врхунца своје моралне снаге. Њих је исти Наполеон, кад би му догорјело до ноката, позивао у помоћ. И ако је против адвокатског језика држао голу сабљу и затворену шаку у џепу, више пута адвокати су му били најпотребнији савјетници. Није само Наполвон мрзио адвокате и није пх се он сам бојао. Али нам може битн утјеха, да су адвокате поштовали и бранили, увијек, људи умно већи од истог Наполеона. Поштовали су и бранили су адвокате гомиле свијета, које је по каткада спасавала ријеч адвокатова. Опште је правило, да су се адвокати поштовали у земљама, гдје су владе биле пошгене. Гдје су владе биле деспотске п не^ЗРАНИЧ 43

{