Бранич

708

Б Р А Н И Ч

воклетства или лажног сведочења или давања лажног уверавања место заклетве. Ако би наговарање бнлб управљено само на лажно сведочење у претходној истрази, без полагања заклетве, ако .је наговарач ишао само на то да наговорени лажио сведочи само до главног претреса, на ком би имао да опорече свој ранији псказ и да се не заклиње лажно то не бн постојало дело покушаја наговарања на лажно сведочење из § 272 к. з. За тачност овога мишљења навешћемо један практични случај из нашег правосуђа, из кога се внди, да се Касациони Суд ставио на ово гледиште противно двема нижим инстанцама, чиме је ово питање у пракси правилно решено. Тај случај гласи: Полицијска власт спровела је првостепеном суду 1875. г. Р. С. због наговарања сведока на лажну сведоџбу. Први суд. пресудом својом осудио је Р. за то на три месеца затвора, коју је пресуду Апелациони Суд под бр. 1754. одобрио. — Касациони Суд уништио је пресуду Апелационог суда са ових разлога: То, што је узето за доказано, као да је оптуженн Р. наговарао оптужене т. ј. Милутииа, Огњена и Луку, да ови неистинито сведоче пропшв извесних лица код полииијске власти, уверавајући их, да та ствар неће доћи до суда и до заклетве, по коме су наговору именовапи поступили, није покушај навођења на лажну сведоџбу, нити пак покушај навођења другог да даде лажно уверење место заклетве, те да би се с тога оптужени Р. могао да казни по § 272 к. з. Није прво т. ј. покушај на лажну сведоџбу за то, што је опт. Р. уверавао сведоке, да његова ствар неће доћи до суда и до заклетве, дакле што их није наводио да под заклетвом што лажно сведоче, а гхо првој тачци наведеног § 272 тражи се, да је ко другога наводио да иод заклетвом буди што лажно сведочи. А није ни друго т. ј. покушај навођења другог да да лажно уверење у место заклетве, с тога, што се но § 270 наведеног закона, казне лажна уверења место заклетве дата, дакле и покуша.ј овај по другој тачки § 272 само онда, кад би се од лица, која уверења дају, тражило, да што потврде без заклетве, и да то њихово потврђивање вреди, што код сведока у кривичним стварима није, .јер ови по § 112 суд. п. морају положити заклетву на своје казивање, па тек по ово.м њихова казивања вреде, дакле што оптужени М. и 0. својим сведоџбама код полиц. власти нису дали уверење таково, да ово има правне вредности и без положене заклетве на исто. 1 3. Казна је по нашем закону за нокушај навођења другог, да се као парничар криво закуне, или као сведок лажно сведочи и закуне, робија до 5 година. Судији су слободне руке да казну умерава према приликама, али је ипак ова

1 Овај је случај опширније приказан код Ст. Максимовпћа „Нова Збирка" I. стр. 284/5.