Бранич

722

Б Р А Н И Ч

Г

да разуме. Но ако се ово опозивање врши иред полицијском влашћу или помоћним судом, може да настане питање, од кога се момента има рачунати да је ово порицање учињено благовремено: да ли од момента пријема изјаве клетвеникове пред тим властима, или од момента доставе те изјаве судећем суду, ако се у томе међувремену деси, да се за другу страну, које се тиче тај лажан исказ, појавила штета. Правилан одговор на ово питање зависи од утврђења овог захтева штете који се у овом нашем излагању јавља као трећи захтев, о коме ћемо сад и говорити; 3. Опозивање мора бити учгтено пре но што је другу страну каква штета постигла. Из самог законског израза „каква штета" видимо да је законодавац хтео под том штетом разумети сваку њену врсту, била материјална или нематеријална. Једино што мора бити то је, да је постајање ма какве штете утврђено. Могућност насгупања такве штете није довољна да створи клетвенику кажњивост. Ова штета може се састојати у грађанским нредметима у рђавим последицама услед заклетве, плаћању извесне главне тражбине и трогакова и т. п. а у кривичним предметима у самом подизању тужбе, претходној истрази, стављању у притвор, отпочињању главне истраге, ако је овим актима претходила заклетва сведока или осуда на основу лажног исказа у првој инстанци. Према тохме, ако је у горњем међувремену наступила каква штета за осуђену страну, онда је опозивање исказа у ствари учињено неблаговремено јер судећи суд није о томе опозивању ништа знао. Али као што смо горе узели у погледу надлежности власти за пријем овог опозивања, морамо и овде усвојити блаже за кривца и сматрати, да је први моменат опозивања меродаван за искључење казне, ма пред којом влашћу било опозивање учињено, ако је само она у опште била надлежна за пријем опозивања. Ово је несумњиво други јак разлог за ревизију овог законског прописа, да би се створила јасност о овом питању. Најзад као 4. има се узети захтев: да је опозивање учињено пре но гито се дело кривоклетства илг1 лажног сведочења открило. Под овим се свакојако има једино разумети онај моменат кад је клетвеник по овом делу узет на кривични испит, дакле моменат, кад је против њега поведена кривична пстрага, никако неки други моменат, на пр. кад се у јавности о томе говорило, да је клетвеник учинио дотично кривично дело.