Бранич

Страна 11.

одређује место и време будуће главне скупштине, провађа све потребне припреме за њу; одређује најпосле предмете, и референте за дневни ред; разврстава поједине предмете у стручне одсеке... 3) стара се, да се предмети, а по могућности такође реферати који долазе пред следећу главну Скупштину, обј-.ве у конгресним гласилима... 4) припрема сам предлоге за промену статута Конгреса, пословника главне скупштине и сталног одбора. II. Законодавна техника, (Објавићемо је доцније). III. Правна помоћ у држави: Први Збор правника изражава своје мишљење, да би било на корист правосуђа, да се што пре донесе посебан закон о правној помоћи у држави на темељу ове основе: Чл. 1. Сви судови морају давати судовима других покрајина државе у цивилним и казненим стварима правну помоћ по истим начелима и под истим условима, како то дају и судовима властите покрајине. Чл. 2. Замољени суд мора решење замолнице послати замолном суду најкасније за три недеље од дана, којега је замолницу примио. Не може ли то учннити, мора што пре, но најкасније у року од 4 недеље замолноме суду то саопштити, јављајући му такође кога ће дана решење донети. Замолни суд, по истеку б недеља од дана којега је замолницу послао ако за то време не приспе ни решење ни други одговор, без одлагања то решење ургирати. Чл. 3. Држи ли замољени суд, да просторно или ст.варно није надлежан за решење замолнице, мора исту послати надлежној властл и јавити замолноме суду: коме је замолницу на решење послао. Чл. 4. Ако замољени суд има каквих приговора против замолнице са других разлога, него због своје надлежности (Чл. 3), и држи ли, да због тога истој не може удовољити, — известиће о томе свој виши Земаљски Суд (апелац. суд, бански стол, итд.). Ако овај суд нађе да приговори нису основани, поучиће о томе подређени суд и наредиће му да замолницу удовољи; а ако сматра да су утемељени, обавестиће о томе онај виши Земаљски Суд који је замолноме суду надоеђен. Ако овај суд усвоји мишљење замољенога судд, наредиће своме подређеном замолном суду да своју замолницу повуче, ако то мишљење не усвоји, послаће предмет, до унификације права у

Краљевини, посебноме Сенату (одељењу) Касационог Суда у Загребу (Чл. 120 Устава). Овај Сенат, састављен од чланова постојећих врховних Судова, има се до дефинитивне организације тога суда састајати у Загребу периодички. Ближа организација овога интеррегионалнога сената Касац. Суда прописаће се Уредбом. Чл. 5. Све извршне одлуке, које су после 28. липња 1921. год. издане у приватно-правним стварима од судова било које покрајине наше државе, и које су тамо извршљиве. признају се л извршиве су и у свим осталим покрајинама. Чл. 6. Извршења обезбеђења, дозвољена од било којега суда наше државе, мора извршити по његовој замолници свака за такове послове надлежна власт у другим покрајинама, поступајући при том по прописима који за њу важе... Чл. 8. Исправе, које се по законима покрајине, где су сачињене, сматрају јавним исправама, признају се као такове у целој држави. Чл. 9. Потписи на приватним исправама, који су оверени од суда или јавнога бележника по прописима који важе у дотичној покрајини, у којој су оверени вреде као довољно оверени у целој држави. IV. Принудна нагодба ван стечаја: „Закон о принудном равнању ван стечаја, као допуна стечајном поступку, у начелу је корисна установа, да би пружила потребну помоћ дужницима, које је погодио зао удес у пословању и којих је вредност и савесност несумњива. Али закон о нагодном поступку, уведен за време рата и после проширен на целу државну територију, показао се у пракси као неупотребљив, пошто је постао оруђем у рукама несавесних елемената за све врсте влоупотребе, и тако нанео штете кредиту како у држави самој тако и изван ње. Збор правника сматра за дужност да жигоше неморал, који је произвела примена нагодбе, и обраћа се надлежним факторима с молбом за што бржу реформу овога закона, која би поред заштите савесних дужника обухватила и потребну одбрану интереса поверилаца и јавног интереса Док се закон не измени, Збор сматра да је дужност судова да сузбију злоупотребе закона, ослањајући се у првоме реду на општа начела стец. поступка и крив. закона".

V. Одвјетнички (адвокатски) закон. Основа одвјетничког закона (реда), израђена у министарству правде^4-§?Т. IV. и већ