Бранич

Страна 6. „Б Р А Н И Ч" Број 1.

која неограничено и безусловно као соп ственост коме припадају..и „Све ствари, добра и права, која Србину принадлеже, јесу његова својина или сопственост, које ће рећи, да је сваки Србин савршени господар од својих добара, тако, да је он властан ова по својој вољи уживати, с њима по вољи располагати,..." својина је једино неограничено, савршено, дакле, апсолутно право. Међу тим су извесни економски па и историјски моменти које ћемо на крају, приликом критике саме установе права прекупа, додирнути, нашем законодавцу приликом израде Грађан. Законика диктовали да од неприкосновености приватне својине отттупи и установом, нарочито законског права прекупа, поред многих других, неприкосновеност приватне својине повреди, тј. у знатној мери је ограничи и својину као једно по својој природи апсолутно право претвори у релативно право. Релативно у толико у колико је приватна својина нарочито и изречно законом ограничена. Није ли својина извесног добра нарочито и изречно законом ограничена остаје и даље као једно апсолутно право и у сумњи да је ограничена мора се тумачити рестриктивно, дакле, у смислу апсолутног права. Ограничење то састоји се у томе, што где год постоји право прекупа, сопственик добра, које је тим правом оптерећено, не може по својој вољи исто да прода ономе коме он хоће, већ га прво мора понудити лицу које је овлашћено на право прекупа,

па тек ако ово одбије да добро купи може сопственик исто продати коме хоће. Ми знамо да се својина као апсолутно право, наравно код добара који могу бити предмет својине, састоји у моћи да се добро, као предмет својине, може по својој вољи и неограничено употребљавати, уживати и њиме располагати, (шз и{епсћ, ЈтиепсН е( аћи1епсН). Својина, дакле, као савршено и апсол>тно право, састоји се из ова три елемента, односно ова три права и ако једно од њих недостаје она није потпуна, она је ограничена, она је релативна. Да не износимо у чему се састоји свако од ова три права посебице, пошто би нас то далеко одвело, али, потпуности ради, да наведемо, да се у појму права располагања као елемента права својине, састоји и право продати предмет својине извесном одређеном лицу, купцу. Па кад сопственик — својинар своје добро не може продати лицу коме он хоће онда је његово право својине ограничено. Кад се зна да законско право прекупа постоји код свих непокретних добара, а уговорно код покретних и непокретних, као и то, да је ретко које непокретно добро које за собом не би имало једно законом на прекуп овлашћено лице, онда је лако замислити колико је приватна својина при гфодаји и куповини правом прекупа ограничена. (Наставиће се.)

Позивање наследника огласом преко „Службених Новина". Д. С. Петковић.

Правила о Поступању у Неспорним Де има предвиђају само два случаја позивања наследника огласом преко новина: а.) Случај: кад су презумтивни наследници, било по последњој вољи, било по законском реду наслеђивања, познати, али се не зна где живе. То се види из одредбе чл. 97. Неспорних Правила: „Ако ли је судији познат наследник, али се не зна где живи, то ће он таквом наследнику поставити заступника и одредити му рок, до кога се има постарати да за одсуствујућег наследника разбере где је, па ако то сазна, онда га о наследству извести. Но ако не би било изгледа да ће се отсуствујући моћи тако да пронађе, или би покушаји ос-

тали без успеха, судија ће без одлагања, а по предлогу браниоца, позвати преко новина (образац IV отсуствујућега да се за годину дана или сам или преко пуномоћника јави судији да ли се прима наследства или не, и т. д". Узгред да поменемо, да образац IV који је додат у Правилима за примену одредбе чл. 97. не одговара циљу коме се том одредбом тежило. У том обрасцу предвиђен је само случај, кад је непознато место становања тестаменталног презумтивног наследника. Одредба чл. 97., међутим, односи се на обе врсте наследника, и на тестаменталне, и на законске наследнике. Потпуно у реду. Као што се може десити да је непознато место становања тестаменталног наследника, тако се исто може