Бранич

Страна 8.

„Б Р А Н И Ч"

Број 1.

штење тестамента несаопштеног тече од дана кад је дотично лице за такав дознало". ❖ ❖ ❖ Наша Правила о Поступању у Неспорним Делима израђена су готово дословце по Хрватском Парбеном Поступку, а овај по аустријском Уег{аћгеп Шг АиззегзЈгеНбасћеп.

И судска пракса аустријских и хрватских судова стоје на томе гледишту да се даљи сродници покојникови морају сами старати о заштити својих евентуалних права, и да их расправни суд. по службеној дужности, не мора увлачити у расправу, ако има тестаменталних наследника по садржини и форми уредном тестаменту.

Ненадлежност Генералне Дирекције Посредних Пореза за тумачење § 172. грађ. суд. постуика. Др. Ј. К. Челебоновић.

У 53 броју „Трговинског Гласника" од 7 марта 1924. године објављено је тумачење Генералне Дирекције Посредних Пореза од 16 фебруара 1924. године број 10795 у питању наплате таксе на случај тражења поновног извиђања спора, чија су акта била остављена у архиву не основу §. 172 грађ. суд: поступка По овом тумачењу Генерална Дирекција Посредних Пореза објаснила је, да се у овом случају има наплатити такса само за одлагање рочишта, што је погрешно. Генерална Дирекција је учинила горњом својом одлуком две погрешке: прву, што је присвојила надлежност опште седнице Касасационог Суда; и другу, што је погрешно тумачила суштину § 172. грађ. суд. поступка и Тар. броја 188. закона о таксама. Горње решење Генералне Дирекције Посредних пореза гласи: „Циљ тражења да се овакав спор понова узме у рад, односно да се поступак понова пусти у ток, јесте, да се ради извиђања и суђења одреди поново рочиште, што значи да је раније рочиште било у самој стварр само одложено. Па како је рочиште, на које парничари нису дошли, било у ствари одложено узроком самих парничара, то је неоспорно да су они дужни при тражењу, да се поступак пусти у ток, да плате таксу која је предвиђена за одлагање рочишта по ТБр. 188. таксене тарифе, јер у случају противног тумачења, та такса, договором парничара, увек би могла бити изгубљена за државу. Како пак ово трзжење садржи и молбу: да се спор понова пусти у рад, то ће се по таквим тражењима, осим таксе за одлагање рочишта, наплатити и такса предвиђена за молбе из ТБр. 1. таксене тарифе.

Ово је сбјашњење на основу чл. 44. закона о таксама обавезно за све власти". 1. Ненадлежност. По последњем одељку чл. 43. закона о таксама Дирекција Посредних Пореза надлежна је за тумачење закона о таксама у погледу његове примене; али она није надлежна за начелно тумачење § 172. закона о грађанском судском поступку, за које је према § 16. закона о устројству Касационог Суда надлежан Касациони Суд у својој општој седници. Због тога је Генерална Дирекција Посредних Пореза на постављено питање: које ће се таксе наплатити, кад једна или обе парничне стране затражн поново пуштање у ток једне парнице, чији су акти остављени по пропису § 172. грађ. суд. поступка у архиву имала предходно, да умоли Господина Министра Правде, да овај, на основу § 16. зак. о устројству Касационог Суда изиште од Касаципног Суда мишљење о тумачењу реченог § 172. грађ. суд. поступка. По добивеном тумачењу овог параграфа од надлежног суда да ли се примена § 172. грађ. судског поступка има сматрати као одлагање рочишта или као одустанак од тужбе, Генерална Дирекција могла би дати одговор на постављено питање. Овако је Генерална Дирекција присвојила туђу надлежност, јер овде у ствари Дирекција није тумачила закон о таксама, већ закон о грађ. суд. поступку. 2. Погрешно Тумачење § 172. грађ. судског поступка. Генерална Дирекција својом одлуком ох 16. фебруара 1924. године Бр. 10795 тумачила је смисао § 172 грађ. суд, поступка, да се остављање акта једне парнице у архиву због недоласка ни једне парничне стране на