Бранич

Број

„Б Р А Н И Ч"

Страна 9.

рочиште има сматрати као одлагање извиђања, и да после тога може свака парнична страна тражити од дотичног суда поново узимање у ток исте парнице одређивањем новог рочишта. На основу оваквог тумачења § 172. грађ. суд. поступка Дирекција је морала доћи до закључка, да се у овом случају има наплатити само такса за одлагање рочишта. Али смисао § 172. грађ. суд. поступка, који прописује остављање акта парнице у архиву не може се тумачити као одлагање извиђања већ као престанак извиђања управо престанак парнице. Применом § 172. грађ. суд. поступка престаје тећи парница, и има се сматрати да тужба више не постоји, а са ових разлога: а.) По нашем грађ. суд. поступку постоје одлагања рочишта и одлагање спора, а одлагање извиђања парнице не постоји. Случајеви одлагања рочишта предвиђени су у §§ 130.—137. грађ. суд. поступка у другом одељку припреме за извиђање, који говори о рочиштима и роковима. У §§ 139. и 140. истог поступка прописују се последице, које настају недоласком једне од парничних страна на рочиште. По овим параграфима 139. и 140. од рочишта изоставша страна губи право на извесне доказе. Случајеви одлагања парнице предвиђени су у § 110. грађ, суд. поступка у првом одгљку припреме за извиђање. Случај пак остављања аката парнице у архиву изложен је у § 172, грађ. суд. поступка, у одељку шестом о извиђању. Па као 1пто је законодавац у одељку за рочишта изложио, шта губи она страна, која изостане од рочишта, тако је у одељку о извиђању изложио последицу на случај изостанка са рочишта обеју парнични; страна. У § 172. законодавац је, дакле, прописао губитак на парничење уопште по једној тужби, ако изостану обе стране од рочишта. б.) Од дана поднесене тужбе надлежном суду престаје тећи застарелост. Од дана остав-

љања аката једне парнице на основу § 172. у архиву тужбом обустављена застарелост почиње поново тећи. Тако, ако су акта по спору због кирије лежала преко три године у архиви, потраживање кирије је тада већ застарело без обзира што је била раније поднета тужба и што акти мирују у судској архиви. Кад се не би сматрало, да је спор престао тећи у случају примене § 172. грађ. суд. поступка, тада не би никада могла застарети никаква права ни потраживања, код једном поведене парнице, а то не може бити јер свако имовинско право, које се не употребљава, застарева после законом одређеног рока. в.) Према овоме, кад пв једном грађанском спору не дође на рочиште ни једна парнична страна, онда на основу § 172. грађ. суд. поступка има се сматрати, да су обе парничне стране пристале, да се не суди по овој парници. У овом случају има се сматрати да више не постоји ни тужба ни парница; застарелост, која је била тужбом прекинута, тече понова. Ако тужилац хоће, да жу суд по овом предмету поново суди, мора поднети нову тужбу и платити још једном све прописане таксе по Тар. бр. 173, 174 и 175 закона о таксама. Оига 1ех вес! 1ех. 3.) Главна Контрола има да обустави ово решење Генералне Дирекције и да изјави жалбу Државном Севету. По том Дирекција има да упути предмет Господину Министру Правде с молбом, да овај изиште од Касационог Суда тумачење § 172. грађ. суд. поступка, па да, према одлуци опште седнице Касационог Суда нареди наплату таксе за одлагање рочишта или за тужбу. Касациони Суд, узгред да по ( менемо, својим решењем од 19. априла 1922. год. Бр. 2754. одлучио је, да нема места одређивању новог рочишта у случају примене § 172. грађ. суд. поступка, дакле заузео је супротно гледиште оном Генералне Дирекције Посредних Пореза.

Са првог збора правника у Загребу.

После пуних шест година од постанка наше нове државе, састали су се у Загребу 19 септембра 1924 године, правници свију струка из свију крајева Краљевине у циљу: 1) личног мећусобног упознавања 2) оснивања као сталне институције „Конгрес Правника Кра-

љевине Срба, Хрвата и Словенаца", који би имао расправљати — састајући се редовно једанпут годишње — теоријски и практички важна питања из законодавства и састављати предлоге и нацрте за законе, као и да се од садањих правних питања (проблема) она нај-