Бранич

Страна 72.

,.Б Р А Н И Ч*

Број 4

вештачењем утврди. Из свију ових навода тужених К. и Р. види се јасно да су они у овом саору истакли своје против тражење које истиче из В предмета тужилачке стране и које има везе са тражењем тужилачке стране. — II одељак § 342. грађ. суд. пост. Ствар не мења то што тужени К и Р. изјављујуда трошкови побољшања нису против тражења већ акцесорија предмета тужбеног тражења, те да за то тужени требају и те трошкове да плате као и таксу на вредноот. С погледом на горе речено овде је према изјавама тужених К. и Р. фактички истакнуто против тражење њихово и оно не губи свој кзрактер само тиме што тужени нетачно схватају, да је оно што они потражују поред куповне цене, акцесорија, предмет тужбеног тражења, јер је то предмет судске оцене. Тужиоци у својој тужби не обухватају и побољшање имања што их у спору признају, већ на против тужени К. и Р. траже да им тужиоци, поред куповне цене, накнаде и вредност тпх побољшања имања, а овако тражење није тражење тужилачке стране, већ у ствари против тражења тужених које истиче из онога што се тужбом тражи. Према наведеном, А. Суд као и прв. суд нетачно је узео да овде не постоји против тражење тужених К. и Р. и тражење њихово да им тужиоци накнаде вредност побољшања спорног имања ценио само у погледу тога да ли су према наводима тужених тужиоци били дужни да, поред куповне цене, положе још и вредност побољшања имања и да на ту вредност плате и спорну таксу, већ је суд требао претходно да оцени да ли се на против тражење тужених К. и Р. има платити каква такса у смислу бр. 177. таксене тарифе и зак. о таксама, на пошто би то питање било расправљено, да уђе у оцену тога против тражења, према § 304 и 305. грађ. суд. пост." Б. А. Суд није усвојио предње примедбе касационог суда већ је дао следеће против разлоге:

„Истицање тужених К. и Р.: да су они на спорном имању, после куповине сд туженог М-., извршили побољшања на тај начин што су подигли нове зграде, — није учин ено ни у одговору на тужбу ни на рочишту у форми против тражења, како се оно има схватити у смислу II става § 342 и § 94. грађ. суд. пост. јер за његово тражење морају важити и прописи, који се односе на тужбу. „На против тужени су и у одговору на тужбу и на рочишту истицали: да побољшање који они цене на 250.003.— дин. и које им је и сам тужени М. признао, обећавајући им за време вођења ранијег спора о раскиду уговору, да им ту туму накнади, ако се уговор рзскине, — повећава вредност имања и како су тужиоци псложили само 250.000,динара они на тај начин нису испунили услов из § 674. грађ. зак. па их треба са тога разлога одбити. „Према овоме, ни прв. суд. ни Апелациони Суд нису могли узимати сами иницијативу и овакав приговор тумачити као против тражење и узимати га као такво приликом пресуде у оцену... „Ово у толико пре што тражење накнаде за извршење побољшања може увек бити предмет слободне парнице у којој тужени К. и Р. могу своје право тражити и тачну суму накнаде утврдити." Касациони суд у својој општој седници од 23. јануара 1925. год. бр. 292. нашао је да стоје горње примедбе његовог III од^лења јер одговарзју закону, а против разлоге А. Суда је одбацио. Међутим, ми налазимо, да је становише прв. суда односно А. Суда у овом спору правилније а из разлога у њиховим пресудама односно против разлозима наведеним, јер је јаче на закону основано, те према томе, строго правнички говорећи, једино по данашњим законима исправно. Др Видан О. Благајевић адв.

СТРАНО ПРАВОСУЂЕ

Може ли се тужбом пе§а^опа тражити каправа каквог одређеног заштитног уређаја? (Одлука Немачког Царевинског Суда V 53/24 од 12 јан. 1925). Парничне стране власници: су суседних земљишта. Из содне фабрике туженога про-

дире цеђна течност на тужиочево земљиште, те му квари земљу и засаде. Тужилац, на основу целокупног прибраног доказног материјала, норед осталога, трзжи и то да се осуди тужени да направи, дуж целе његове границе, један озидан канал, у дубини од /едног метра, са одводом у градски канал