Бранич

Страна 62.

„Б Р А Н И Ч"

Број 4.

требни за правилно и правично одмеравање казне. Да се добије потребно уверење о владању једнога кривца, обично треба дуго чекати, пошто се осуде појединих лица код нгС готово нигде нарочито не бележе, нити се систематски уређују, тако да је судска прошлост извеснога кривца често непозната и самој ужој околини његовој. У место свих података, судови обично добивају од надлежних власти, онај лаконски и уобичајени извештај: „Именовани је непознатог владања и непознатог имовног стања." Услед тога су могући случајеви да невини буду гоњени, а да повини избегну заслужену казну. Установа С. Ј. увелико отклања ове незгоде, и увек се тачно зна, где се треба обратити за податке о извесном лицу. Што се тиче питања, да ли установа С. Ј. утиче позитивно или негативно на смањивање криминалитета, оно је врло дискутовано. По некима увођење осуда у С. Ј. не само да не смањује криминалитет, већ га, што више и повећава и подстиче оне који су једном осуђивани, на поврат. Они своје гледиште правдају тиме, што се веле, тим увођењем осуђени, тако рећи, жигоше, и на тај начин издваја из друштва, те ће тако, остављен самоме себи, у место да се поправи, нагињати и даље вршењу кривичних дела, немајући наде на васпостављање свога угледа у друштву — па ће тако, веле, чешће доћи и до поврата. Међутим правилније нам изгледа мишљење по коме увођење осуда у С. Ј. важи као једна врло целисходна мера за сузбијање

криминалитета и отклањање поврата. Јер се тим увођењем проширује јавност осуда и омогућава евиденција деликзената, а јавност је несумњиво, бар у принципу, једна криминално политичка мера раг ехсеПепсе. Пошто многе људе, код којих су морални осећаји и обзири ослабили, од вршења кривичног дела не задржавају ник кви унутрашњи обзири, већ једино и искључиво страх од казне и њеног дејства, — дакле страх од законске осуде и од осуде јавног мњења. Према томе, ако би се и могло према деликвентима имати каквих обзира, то би могло бити само из хуманих, а никако из каквих криминално политичких разлога. Поред осталих спорних питања, спорно је и питање о правној природи ове установе. А на име о томе: да ли се упис у С. Ј. има, с правног гледишта, сматрати као казна, или је то једна обична административна мера, потребна за добро функционисање кривичног правосуђа ? — Нема сумње, да је тај упис једно зло које погађа осуђенога. То је једна акцесорна казна, према владајућем мишљењу, али која може имати тежих последица за осуђенога често и од саме главне казне, пошто је то једно перманентно обележје, докле све оно што нигде није забележено и нарочито сачувано, подлежи забораву, а људи брзо заборављају. Напомињемо на крају да бисмо радо поздравили систематско увођење ове установеи код нас.

Адвокат — Анри Робер с француског Т. Илић.

Одбрана Једноставност одбране ће несумњиво зачудити човека који, радознало, уз шетњу, проведе један тренутак у суду. Поводом тога, сећаш се наивних, ну значајних речи које сам чуо једнога дана кад је један врло познат и врло духовит адвокат завршио једну од својих најлепших одбрана. „Ко је то?" упитао је неко из публике, очевидно узбуђен овим лепим даром. „Како, одговорили су му, ви га не познајете! па то је метр Интел!" — „Доиста?" наставио је овај скоро неверујући, „То је метр Интел? Како просто говори!"

Заиста; скоро увек се мисли да велики адвокат мора бити хучан и пун великих речи. Скоро увек, међутим, тачно је обратно. Слушалац увек очекује велику грлатост „позе" ефекте рукава,*) мелодрамски тон, патетичке аргументе, Свакако ово мишљење је врло распрострањено, ну оно је исто толико и нетачно, или, бар, оно је давно престало бити тачно. Можда је некада, у романтично доба, адвокатски ред подлегао у извесној мери зарази

*) Дугачки и широки рукави на свечаним хаљинама („тоге") које француски адвокати облаче приликом давања одбране.