Бранич

Број 7. и 8.

„Б Р А Н И|Ч"

Стр. 119.

правничко-технички у инквизиторском кривичном поступку са рђавим судијским сталежом. Политички разлози били су претежнији. Познато је, да се у Француској при увођењу пороте за време Револуције највише ударало гласом на то, да она треба да буде неопходна последица народног суверенитета и установа за заштиту личне слободе од владе и да учини крај деспотији судија правника. Поред ових, од утицаја су били и правничко-технички разлози, јер су се поротом, поред осталих рђавих страна инквизиторског поступка имале да избегну нарочито рђаве последице теорије законских принудних доказа. Немачка законодавства у свему су следовала Француској. Политичка кривична дела и штампарске кривице у првом реду су ушле у надлежност пороте. И у онолико у колико је заступљен, лаички елеменат у нас није ушао у кривично правосуђе из политичких мотива. У Србији поротни суд од његовог завођења не носи политички карактер. Наглашавало се чак да она то не треба ни да буде, а њено политичко обележје лепо се види из њене надлежности. Једино са правничкотехничких разлога је она заведена, наиме због рђавих последица законских принудних доказа, који и данас вреде у српском кривичном поступку. У Босни присежници исто тако немају политички карактер. Они су заведени из правничко-техничких разлога, наиме због тога, што су судије, нарочито у почетку, махом били странци који ни језика нашег нису добро знали а живот народни и прилике под којима се кривична дела врше још мање. Два лаика из народа добро су дошла да оваквим судијама буду од помоћи. У Хрватској је порота у толико имала политички карактер у колико је до Устава од 1921. била надлежна једино за штампарске кривице. У Словенији и Далмацији исто тако. У нас ни политички ни правничко технички разлози данас не говоре за завођење лаичког елемента у кривично правосуђе. Место политичког апсолутизма из XVIII и XIX века, ми данас имамо у уставности с парламентаризмом, с демократизмом и народним суверенитетом довољно јемство за сва грађанска права и личну слободу. У колико је порота у Словенији, Далмацији и Хрватској и могла имати неки политички карактер, она то данас више не може имати, јер по члану 13 Устава штам-

парске кривице не могу се више предати поротним или којим другим мешовитим судовима. Уставотворац, дакле, пороти или коме другом мешовитом суду намерно није хтео дати политички карактер. Ни са правничко-техничких разлога не би се могло правдати учешће лаика у будућем нашем кривичном правосуђу, јер наш Пројекат кривичног поступка, у коме су заступљена најсавременија начела науке и праксе, даје сасвим довољне гаранције за правичност пресуде коју имају да изрекну само судије правници. С потпуним исчезавање.м политичког апсолутизма и инквизиторског кривичног поступка у државама у којима је порота давно заведена јављају се озбиљни гласови за њено укидање. Баш у ФранЈуској и Немачкој се јавио јак покрет противу пороте и то поред свих заслуга њених у животу ових народа, јер се сматра да су престали узроци са којих је уведена а њено функционисање изазива оправдана незадовољства. За доношење правилне одлуке на постављено питање у нас потребно је скренути пажњу на разлоге са којих се учешће лаика баш у облику пороте данас још оправдава и поред великог незадовољства противу ње. У Француској, где се пороти озбиљно и много пребацује да слаби репресију, кад је реч о пороти, њена правничко-техничка страна не може се толико узети у обзир колико њен однос према јавном животу. Може за укидање« пороте говорити и више правничких разлога, све ће то остати бесплодно, јер је и у даљим слојевима народа продрла и учврстила се идеја, да је порота неопходни саставни део јавног живота. Она се још сматра за политику и републиканску догму. То се лепо види из речи професора Гарсона који између осталога каже: „Порота је неотклониво средство које се ставља на супрот самовољи и деспотизму. Историјски, порта је нераздвојено везана за грађанску и политичку слободу; кад је ова била побеђена, и порота је увек с њом страдала. То је управо главни узрок са кога је она ушла у Енглеску, са кога је пренета и у Француску за време Револуције 1789, и са кога сам и ја одлучан поборник ове установе за моју земљу." — У Немачкој, где је порота за пола столећа млађа но у Француској, љубав према њој је много мања. Са представком политичких разлога, који су је оправдавали, на пороту се данас тако много више гледа са правничко-техничког гледишта. Као политичка установа која се могла