Бранич

Страна 2

Врој ! .

извођење а соп!гапо из пом. члана 4.) Овде је као што се из овога види, обим тргочачке радње обележен држањем ученика или помоћника, и где њих у радњи има, дотични привредник сматраће се трговцем. По аустриском трговачком праву (Еш{ићгип§з§е5е{г § 7.) и босанском трговачком закону (§ 6.) за питање: ко је трговац с обзиром на обим радње, меродавна је законом предвиђена висина непосредне порезе коју дотични привредник плаћа, узевши у обзир и величину места где се радња води. Међутчм Хрватски Трговачки закон (у § 5-ом) вели: „установе овога закона, тичуће се трговачких тврдки (т. ј. фирама), књига и прокуре, не управљају се у опће на пиљаре и кућаре (т. ј. торбаре); на старинаре, крчмаре, обичне возаре, бродаре и ине обртнике (т. ј. занатлије) пак само у толико, у колико им радња надилази обрта на мало. „Колики је „обрт на мало" и шта се под тим речима има разумети наредба Министра за трговину бр. 68414 од 1908. г. објаснила је речима : „Када надилази радња грганице малог обрта, установљује суд." У Немачкој ма да је у њој усвојен систем субјективних трговачких послова ипак и ту није занемарен обим радње, као услов за квалитет трговца у праву. Немачки је законодавац поделио трговце у две групе: у тако зване Капп-Каи?1еи*е, т. ј. привреднике, који уписом у трговачки регистар могу постати трговцима ако им привредно подузеће (искључујући шумарско и пољопривредно) прелази обим налог привређивања, што се посебним законима за поједине покрајине, има изближе одредити; другу групу трговаца по немачком законодавству чине тако звани Мизз-Каи?1еи*е, од којих, једни су трговци чим се баве извесним у закону набројаним пословима (обрада и прерада туће робе и штампање) али ипак ако подузеће прелазе границе заната. Најзад овде долази они привредници, који се ех 1е§е сматрају трговцима, дакле без обзира на обим радње, чим се у облику занимања баве пословима у закону таксативно набројаним. За ове последње немачки законодавац прави изузеће од правила, да се тражи обим радње као услов, зато, што је хтео да лица, која се стално занимају набројаним пословима, еминентно трговачким, стави у права

и обавезе трговаца већ само зато, што се тим пословима баве. Оваква лица дужна су увести се у трговачки регистер. По швајцарском ВипсЈез^езе^г иђег с1аз ОђН^аИопепгесћ* (§ 877.): ко је дужан уписати се у трговачки регистар, дужан је и пословне књиге водити. Као што се из ових навода разних законодавстава види, одговор на питање ко је трговац, зависан је поред осталог и од одговора на предходно питање : колики је обим радње дотичног привредника. Само сад настаје питање: који је од ових напред наведених начина најпогоднији. Да би се на ово одговорило морамо подсетити на горе поменуте захтеве при обележавању обима радње. Наиме, начин обележавања овог обима треба да буде такав да правни квалитет једног лица као трговца буде унапред и несумњиво јасан не само дотичном лицу већ и свима другим лицима, које са њим у пословну везу долазе. Полазећи од овог циља може се рећи да Хрватски Тргов. Закон не задовољава горњи захтев. репуштање судијама да они оцене довољиост обима радње, даје маха неједнакостима у оцењивању, пошто ће сваки суд према своме нахођењу ово оценити. Ни аусгријски одн. Босански Трговачки Закон не испуњава горе истакнуто очекивање. Оцена обима радње према висини непосредног пореза, који дотични трговац плаћа, носи у себи све напред наведене незгоде непосредног условљавања једне одређене количине уложеног капитала у радњу. Напротив начин обележавања обима радње као услова за квалитет трговца по српском праву много боље задовољава показану потребу. Јер држање помоћника одн. ученика јесте спољни факт, који је јасан и дотичном привреднику а и свима осталим интересованим лицима. Несумњиво је пак, да је немачки и швајцарски начин обележавања трговца путем обавезног увођења у трговачки регистар (који у нас не постоји) најповољнији. Јер наредба: ко се мора уписати у овај трговачки регистар (по швајцарском) односно ко мора а ко може, ако хоће, овај упис извршити (по немачком праву) јасна је дотичном лицу. Сва пакдруга интересована лица могу се из јавне књиге трговачког регистра а гдекада већ и из саме врсте трг. посла уверити да ли имају пред собом трговца.