Бранич

Број 1. „Б Р А Н И Ч" Страна 3.

У НАШЕМ ЗАКОНОДАВСТВУ ДР. ЈАКОВ ЧЕЛЕБОНОВИЋ АДВОКАТ

Законодавство је право стварања закона, као и радња којом се стварају закони. Закон је скуп правних норама донесен од законодавног тела, санкционисан и обнародован, а којимсе уређуј успољни односи. Закон је у модерним државама највиша сила и доноси се од за то овлашћених тела путем прописаним земаљским уставом. Први закони у старо време судонесени народном вољом, путем гласања. Народни мудраци скупљали су народне обичаје п постојећу праксу, стављали их написмено, па овоме додавали су нове прописе и тако су састављали законске пројекте. Носиоци државне власти са народним мудрацима објављивали су ове законске пројекте, и народ је исте махом на зборовима (у Риму гласањем по сталежима) примао или одбијао. По том је објављен резултат зборске одлуке или гласања као и давање изгласаном пројекту законске обавезне силе. Дакле прве је законе доносио сам народ непосредно. Овим су путем закони донесени готово код свију народа у првом облику свог државног живота. Потом увођењем апсолутистичке владавине у средњем веку носиоци државне власти узимали су све више и више законодавну власт у своје руке. Владалац је преко својих плаћених стручних чиновника састављао законе и исте је своме народу октроисао. У место објаве законског пројекта народу ради гласања, владалац је готове законе објављивао народу ради упознавања са истим, са наредбом, да се народ има истима покоравати. /!анас се је у културним државама пришло са малом разликом првом старом начину издавања закона. Како је данас у културним државама усвојен демократски систем владавине, а демократизам је где народ сам собом влада, то народ сам доноси себи законе. Држава врши свој задатак трима функцијама: законодавством, судством и извршном влашћу. Законодавна је власт дакле једна од трију највиших сила у држави. Народ може собом владати и ове три државне функције вршити непосредно или преко својих представника. Непосредно је, кад народ сам врши ове три највише државне функције и сам са истима управља готово непосредно. Пример

нам је за ово Швајцарска, где су законодавна, судска и извршна власт у рукама народа. У Швајцарској народ непосредним гласањем, то јест гласањем за или против изнесеног пројекта прима (доноси) или одбија законе. Ту народ има и право иницијативе предлагањем нових или делимичних измена постојећих закона. Судску власт народ држи тиме, што за судове бира сваке треће или шесте године судије. А извршну власт врши преко својих представника. Ту су чланови владе извршиоци воље народног представништва, које њих поставља сваке године новим избором; а може их сменити у свако доба. Али је овај систем непосредне владавине, који се иначе даје замислити само у једној малој државици, врло тром и непогодан за државни живот. Тром је, што се народ тешко придобија за нове ма и неопходне потребне установе. Државни живот тражи*многе одлуке и измене хитно, а овим се путем не могу исте брзо остварити. Сем тога за овај систем потребан је високи степен народне културе и интересовање, да народ зна и разуме све државне потребе и у појединостима; а тога још данас нема у за ово потребној мери ни у малој Швајцарској, где на пример закон о дипломатским представницима ни дан данас још није изгласан, јер није популаран. Швајцарска се за све ове органе довија путем финансиских и буџетских закона. 1 Лруги је систем владавине посредни или представнички. Ту народ, где такође има највећу моћ, влада преко својих представника. Ту се најбоље даје извести Монтескијева подела трију власти. Извршна је власт у рукама монарха или председника са одговорном владом, судска је власт у рукама независиних судија, а законодавна са контролом над органима извршне власти у рукама народног представништва.-) Задржаћемо зе код законодавне силе. Намера нам је да изнесено једну погрешку при доношењу закона и једну ману због спорог доношења закона. Погрешка је што се пре доношења закона не пита онај, ') Опште Државно Право проф. Флајнера из Цириха. -) Мора се признати, да се ова подела трију власти и независност једне од других не даје извести до крлја, већ оне узајамно између себе попуштају; али ипак у корист народног суверенитета.