Бранич

Број 1. „Б Р А Н веза за полагање рачуна, одн. право на траже-1'е полагања рачуна може лежати у уговору, закону и пресуди -) а) Од уговора наводимо примера ради: уговор о пуномоћству и деловодству из гл 22. грађ. зак. на коме властодавац заснива право да од пуномоћника или деловодитеља тражи полагање рачу^а о повереним пословима; уговор о ортаклуку, по коме је деловођа, т. ј. један од ортака коме је поверено вођење целога посла, „дужан како о главном, тако и о приходима и издатцима рачун водити и у своје време показити" § 733. грађ. зак.; аналог овоме би био и случај када би једном ортаку било поверено вођење једног одређеног посла, или одређених послова; сваки други безимени уговор, из кога би према његовим одредбама и односу који је њиме заснован, за једну страну истицала дужност за полагање, одн. за другу право на тражење полагања рачуна. б) По закону би била ова лица обавезна »а полагање рачуиа: старешина задруге, који је по ,§ 510. грађ. зак. овлашћен да управља задружпим имањем, ду-кан је да на захтевање осталих задругара ползжи овима рачун отој управи; старатељи, који су по чл. 39. зак.о стар. дужни да полажу годишњи, а по чл. 125. истог закона г.ос.чедњи (закључни) рачун, — изузев оне случајеве у којима су ослобођени тога; остали односи код наслеђа и старатељства из којих гакође истичу те дужности, одн права н. пр. старатељ посмртног имања, чији су наследници сасвим непознати или су познати и о наследству извештени, али никакву употребу од свог наследног права не чипе, дужни су такође положити рачун о управи — чл. 54. неспор. правила; старалац у случају зерагаИо ђопогиш чл. 7. непоср. правила; стараоц имања — чл. 155. зак. о стар. Овде би дошао и случај непозваног вршења туђег посла (пе§о 1тгит §еб(т) — § 630. грађ. зак. Ие^оИогит §еб!ог приликом тражења накнаде морао би положити рачун о учињеним трошковима на захтева доказе а решење овог питања, онда је тужилац дужан Д1 те доказе п поднесе, а Суд онет да искаже своју оцену према закону, каквог су рода ти уговори, докази; и пошто ово учини, и потпуни увиђај у ствари сврши, онда да решн пма ли месга полагању рачуна, је ли тужени дужан рачун положити — како би се из судског решења в,.дело: по коме је основу тражено полагање рачуна, и да ли се по дотичном основу полагање рачуна може тражитит. ј. да ли се по показном допчном основу може узети да стоји обавеза оног, од ког се тражи полагање р .чуна и по ком законсхом пропису." ') НесторовиН стр. 41.

И Ч" Страна 15

захтев онога, за чији су рачун ти трошкови учињени. Тако би исто могао захтевати да то лице прими поднети рачун и на њега да свој одговор (§ 351. гсп.). в) По пресуди може такође неко бити дужан да положи рачун, оцн. други овлашћен да то полагање тражи. Пример за овај случај наводи г Несторовић у својој поменутој расправи на стр. 61.: „По том примеру, ако члан ортаклука за почасне шпекулације жели да тражи рачун од ортака, који је вздио послове, под претпоставком да о томе нема писменог уговора, —■ мора прво у засебном спору доказати постојање ортачког односа. Пресуда, којом би постојање ортачког односа било признато, служила би као основ за тужбу у претходном рачунском спору. :! ) 4 ) 2. У сваком таквом односу, са гледишта рачунских односа, видимо две стране. Једна од њих власна је да од друге тражи полагање рачуна, односно дужна да поднети рачун прими. Та се страна назива рачунопримац. Друга страна обавезна је да рачун преда и затражи одговор. Она се назива рачунудавац или рачунополагач. И једна и друга страна власне су да траже пречишћавање односа, т. ј. рачуна — нарочито због компликованости односа, која се огледа у најразноврснијим примањима и давањима, многобројним потраживањима и пр јтив тражењима — једном речи у маси ситница, које треба да уђу у један рачун. Али како се може десити да једна страна нг пристане на то пречишћавање рачуна, или буде вољ>на да с тим одуговлачи, дато је право другој страни да пречишћавање односа изврши путем спора.-') Циљ главни и коначни тога спора је: да се после свршеног посла утврди: која страна има што од које да прими, и колико има да Н(.ими. Другим речима потребно је изнаћи диференцију између онога ко:и има права да захтева полагање рачуна, и онога ; ) Овај пример наводимо без коментара. Не увиђајући да би у том случају требало водити два спора, вратићемо се на ово питање доцније. *) По Несторовићу (стр. 62) ову деобу усваја и фран. грађ. суд. пост. у своме чл. 629. Та^о исто и француски егзегетичар ВоИагс! у својој књизи 1.есопз сје ргосеЉге ауПе. — Исто гледиште избија и изједног решења аустр. су.п од 31. окт. 1883., у којој суд говорећи о по/агању рачуна вели: с1а 81е ппг с1апп 2и1а$31^ јз! %'епп с1ег АиНогЗегег с1игсћ Уег(гаЈ{, Оехек ос1е.г ШеЛ гпг Кесћпип§51е§ип§ уегрЈНс(е1 181: (Несторовић стр. 41.). 3) По Несторовићу.