Бранич

Број 4. и 5.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 77

од 1-1-1925. г.; б./зачек —од 14-Х1-1924. г. и од 16-УМ925. г. XV. у Русији: а/за меницу —- Менични Закон Р. С. С. Фед. Републике од 20-1111922; б./за чек — чековнога закона нема; ради се по узансима ; XVI. у Финској: а/за меницу — Закон од 29-111-1858. г.; б./за чек — Закон од 11ЛП-1920. г. XVII. у Француској: а/за меницу — Зак. од 11-1Х-1804 год. (Сос1е <1е Сошшегсе. — Глава VIII. књ. I); са изменама и допунама од 3-^-1862 г.; 7-VI-1894; 28-111 и 23-ХП-1904.; 13-VII-1905.; 20-ХП-1906.; 8-11-1922; и 28Л/Ш-1924.; б/за чек — Закони од 14-^1-1865., 19-11-1874., 13-ХП-1911 ,;26-1917. и 2-УП1-1917.; XVIII. у Холандији: а/за меницу —Трговачки Законик, чл. 100- 207; Зак. од 8-УП-1925. г.; б./за чек —Тргов. Законик од 8-УП-1925. г. (чл. 208-209). XIX. у Чехословачкој: а/за меницу — важи аустријски менични закон од 25 I 1850. г.; б./за чек — аустријски чековни закон од 3-ПМ906. г. XX. у Швајцарској\ а/за меницу— Швајцар. облигационо право/Закон од ЗО-Ш-1911. г.; (чл. 720-829); б./за чек — Облигационо право (Зак. од 30 III-1911 (чл. 830-837). XXI. у Шведској: а/за меницу— Закон од 7-^-1880. г.; б./за чек — Закон одЗЛЛЦ-1897. XXII. у Шпанији: а/за меницу: Трговачки законик од 22-У111-1885. г; са изменама од 29-УШ-1903. г.; б./За чек — Трговачки законик: чл. 534-543); и Краљ. Декрет од 9-1-1923. г. —■ о прецртаним чековима. Наша држава у погледу меничног и чековног законодавства представља јединственост шаренила од законских прописа јер ми имамо неколико меничних закона и безброј законских прописа, уредаба и наредаба, које се односе на меницу. Тако исто постоји више прописа и за чек. На име, ту се налазе: 1) Мјенбени'Закон за Хрватску; Зак. чл. XXVII —■ Заједничког Хрватско-Угарског Сабора од год. 1876; и 2) општи менични ред са уводним законом од 25-1-1850. г. (Лист Држ. Закона бр. 51). за Далмацију и Словенију; 3) Менични Закон од 1-XI-1883. г. за Босну и Херцеговину, 4) §§ 68-1о2 Трговачког Законика за Краљевину Црну Гору од 22-1-1910. г.; 5) §§ 76-170 Законика Трговачког за Књажевство Србију од 26-1-1860. г. и 6) Менични Закон за правно подручје Баната, Бачке и Барање од 10-У1 1876, г. (Зак. чланак XXVII од 1876. г.) и а) Дворски Декрет од 13-^11-1789. г.) збирка јустичних закона бр. 1033.] о заложеним ме-

ницама; б .ј Министарска Уредба од 2-Х1-1858 (Л. Д. 3. 197), којом је допуњен општи менични ред од 1850. г.; в .ј Царска Уредба од 3-УП-1852. (Л. Д. 3. бр. 138) о меничној неспособности војничких лица; г.) Уредба Мин. Правде од 29-Х-1852. (Л. 6. 3. Бр. 218) о оброчној меници, д.) Урецба Мин. Правде од 6-Х-1853. г. (Л. 6. 3. Бр. 200) о бланко меници; 9.) Уредба Мин. Правде од 2-Х1-1856. г. (Л. О. 3. Бр.) 198) о праву тражења обезбеђења од акцептанта; ж) закон од 19-У1-1872 г. (Л. И. 3. Бр. 88) о потписима на меници, који нису дати властигом руком; з.ј Закон од 9-Ш-1903. г. (Л. Б. 3. Бр. 60) о одређивању времена за подизање протеста; и.| Закон од 5-ХИ-19П г.. којим се преиначује § 1. Меничног Закона за Босчу и Херцеговину; ј.) Закон од 30-Х1-1912. г. (Л. 13. 3. Бр. 215) о утјецају више силе на предузимање менично правних чињена; §§ 1. и 3 зак. чланка БХ1У од год. 1912. Заједничкога Угарско-Хрватскога Државнога Сабора о утјецају више силе на права, која се темеље на меници", као и мноштво прописа о меницама, који су разбацани по другим специјалним законима (Закон о ликвидацији мораторног стања, Зак. о пољопривред. кредиту и. т. д). Исто тако има више законских прописа, који се односе на чек, на име: 1) Закон од 3. априла 1906. г. (Л. Г). 3. Бр. 84) о чеку, који важи за Далмацију и Словенију; 2) законски чланак ГУШ од године 1908. заједничкога Хрватско-Угарскога Државнога Сабора о чеку, који важи за правна подручја Хрватске и Словеније и Баната, Бачке и Барање; 3) Закон о дејству више силе на права заснована на меници, трговачкој упутници и чеку (Зак. чл. Г.Х1У од 1912године). О чековима говори, најзад, и Закон о поштанско-штедном, чековном и вирманском промету у Краљевини С. X. С. од 30-Х1-1921. г., са изменама и допунама од 31-111-1925. и 31-ХП-1925. г. (Обнародован у Сл. Нов. Бр. 76 | В. чл. 21.-28 овога Закона). У Србији — у Београду —■ ради се са чековима по узансима Београдске Берзе (в. чл. 51-64. Узанси Београдске Берзе за валуте, девизе и ефекте од 1-^11-1925. г.) Ова разноврсност законодавства у разним правним подручјима наше Државе омета економски развитак земље, спутава га и не ствара правну сигурност за вршење трговачких послова. Представници страних трговачких кућа и друштава, који имају посао у нашој земљи, стално обраћају пажњу наших привредних кругова на нелагодност таквог стања. Најзад је и сам законодавац увидео, да