Бранич

Страна 76

„Б Р А Н ,И Ч"

Број 4. и 5

и онда ако тужени у одговору на тужбу, или ако одговора није било, онда на првом рочишту, оспори надлежност. 2. Усвојити да тужени не може без разлога и доказаног правнот интереса одбити пријем одустанка. Одбијање Суд има да цени као фактичко питање, и ако је одбијање без разлога и интереса, онда ће се одустанак уважити с тим да парнични трошак од одбијања до овог уважења падне на терет туженог. 3, Дозволити одустанак у кратком суђењу без пристанка тужене стране, само ако тужби

није претходило тражење срества обезбеђења, или ако осуда у кратком суђењу још није достављена туженом. Ако је пак тужби претходило тражење обезбеђења, или је осуда достављена туженом онда уважити одустанак само са пристанком туженога. 4. Одустанак од тражења срестава обезбеђења може бити једностран без пристанка дужника ако од суда није писато за реалисање обезбеђења, иначе само са пристанком дужника. 5. Суд мора на захтев странакада решава и о парничним трошковима.

МЕЂУНАРОДНО ЗАКОНОДАВСТВО У ОБЛАСТИ МЕНИЧНОГ И ЧЕКОВНОГ ПРАВА НИКОДИЈЕ Д. ПАХОРУКОВ СЕКРЕТАР МИНИСТАРСТВА ПРАВДЕ

Развитак међународног економског живота тражи изједначење меничног и чековног права. Покушаји хашких конференција 1910. и 1912. године, на жалост, нису сеувенчали успехом. И сада после светског рата ми се налазимо у истоме стању разноликог меничног и чековног законодавства, као и раније. Тешко сеснаћи у овоме законодавству ономе, ко не прати његов развитак, а тешко га и пратити, јер је готово немогуће доћи до стручних часописа и збирки закона страних држава. Међутим интерес наших правничких кругова према међународном законодавству у области меничног и чековног права расте сваког дана све више и више. Да задовољимо интерес нашега правништва у овоме погледу, ми ћемо изложити овде садање стање међународног законодавства у овој области. Овом приликом ми ћемо се осврнути и на предлоге меничног и чековног закона за Краљевину С. X. С., које је израдила подсекција Приватноправног Одсека Сталног Законодавног Савета Министарства Правде. Од специјалних закона и законских прописа, који се односе на меницу и чек, важе сада: I. у Белгији: ајза меницу — Закон од 20-У1872. г.; Закон од 10-УП-1877 и Закон од 19-1У-1924 г.; б|за чек — Закони од 20-У11873 г.; 31ЛМ919 г. и 14-У1Н-1919 г. II. у Бугарској : а/за меницу — Трговачки законик од 13/30-У-1897 г. књ. I. глава 10 и 11. б/за чек. — Трговачки Законик од ЗО-У-1897. §§ 640—648 са изменама од 21-ХП-1925. г.

III. у Аустрији: а/за меницу — Менични Закон од 26-1-1850 г.; б/за чек — Закон од ЗТУ-1906. г. и наредба од 26-Х-1918. г. IV. у Грчкој: а/за меницу— Трговачки законик од 16Л/Н-1910.(§§ 109—183); б/за чек — Закон о чеку од 28-1У-1918 бр. 1338. V. у Данској : а/за меницу — Закон од 7-У-1880. г.; б/за чек — Закон о чеку од 23 IV-1897. г. VI. у Енглеској: а/за меницу —Закон од 18-^111-1882. и 8-Х1-1917. г.; б/за чек — Закони од 1882 и 1906. г. VII. у Есплонији: а/за меницу—■ руски менични закон од 27-^-1902. г.; б/за чек — закона нема; ради се по узансима берзе. VIII. у Италији: а/за меницу — Трговачки законик од 2-ПМ882 г. — (чл. 251-368); б/за чек—Трговачки Законик (чл. 339-344). IX. у Латвији: а/за меницу — руски менични закон од 27ЛМ902. г.; б./ за чек — Закон о чеку од 18/111-1921 г. X. у Литванији: а/за меницу — руски менични закон од 27-У-1902 г.; б.| за чек — Закона нема; ради се по узансима Берзе. XI. у Луксембургу: а/за меницу — Закон од 15-1Х-1807. г. са изменама од 12-11-1867; 9-111-1874, 6ЛМ874.; 2-11-1881., 23-ХИ-1913. и 7-УШ-1920. г.; б./за чек — Закона нема; ради се по узансима Берзе. XII. у Мађарској: а/за меницу — Закон од 5-У1-1876; г., и од 1-^1-1925. г.; б/за чек. — Закон од 31-XII-1908. г.; XIII. у Норвешкој: а/за меницу — Закон од 17ЛП-1880. г.; б/за чек од 24-111-1898. г.; XIV. у Пољској: а за меницу — Закон