Бранич

Број 4 и 5.

„Б Р А Н И Ч

Страна 75

овде то не. Овде има још једно разликовање, а то је: да право поравњања претпоставља увек постојање једног сумњивог права, спорног т.ј. оспореног, или способног да буде оспорено. Ако овог услова нема, уговор о поравњењу није без важности, јер може према приликама бити прикривен у облик поравњања и сачињавати уговор о продаји, деоби, поклону или томе подобно, — но тада то није поравњање, и науговорће се применити особена правила појединих правних послова стварно садржаних у поравњењу. Према томе право код правог поравњања треба да је сумњиво у појмовима странака, док код одустанка тужиоца нема те сумње о праву у моменту одустанка. Што се тиче тужене стране, она у моменту пријема одустанка може имати идеју о спорном праву као сумњивом, али не мора. У осталом ово се питање мора увек посматрати на један субјективан начин са гледишта парничара без обзира да ли је спор умесан, или није, да ли постоји или ће тек настати. Инцаденти код одустанка: ЈТогички од више тужилаца један може одустати, док други то не морају. Ако је више и тужених, онда један од тужилаца може одустати према једноме или више тужених. Истотако од више тужених неки могу примити одустанак, а други не морају. — Исто тако одустанак се може односити само на делимичну процедуру: на пр.: одустанак од 'незадовољства, тражења задржања решења од извршења, одустанак од једнога или више аката. Мора се имати у виду да одустанак од правних срестава већ засеца у одустанак од права у исто време, те стоји на средини између одустанка од делимичне процедуре и одустанка од самог права. Да ли је потребно саизволење туженог на одустанак ако је тужени у одговору на тужбу или на првом рочишту пре одустанка ударио на ненадлежност суда? Француско право сматра да то саизволење није потребно, јер је одустанак у ствари примање и пристајање на то ударање на ненадлежност 1 ) са чиме у истини отпада процес. Ми сматрамо да би код нас овако тумачење било и сувише екстензивно. Шта ће бити ако је одустанак пао у време кад је већ Јастала споредна или главна интервенција ? Код споредне интервенције (§. 65. гр. п.) одустанак производи према умешачу исто дејство које и према парничару уз кога је у спор пришао, па било да је одустанак изјављен пре достављања тужбе

1 01аззоп е! Со1те1: — Оез§е: РгесЈз... с1е ргосе(Зиге. Стр. 21.

на одговор туженом, било после. Код главне интервенције (§. 66) одустанак тужиоца је без штете и утицаја на његово право. Ревокација одустанка: Француско право (§. 402 и 403 франц. гр. с. п.), којезаегзистенцију одустанка тражи да је одустанак у сваком случају примљен од туженог, дозвољава да се одустанак може опозвати, све док га тужени не прими. Код нас мора се правити разлика: да ли је одустанак пре достављања тужбе на одговор, или после. Пре достављања тужбе на одговор тужилац може одустати од тужбе кад хоће. Тај одустанак производи дејство чим се јавно манифестује, т. ј. чим се акт одустанка прими у суду. Према томе ревокација оваког одустанка је правно немогућа, јер акт ревокације не може да поништи одустанак. Акт ревокације одустанка је дакле правно ирелевантан акт, јер није у стању да произведе никакво дејство. Тужилац ако хоће да оживи опозвату тужбу, он то не може учинити ревокацијом одустанка од парнице, већ мора да поднесе нову тужбу. Чак сматрамо да би било правилно да се овако узме ствар и у француском праву, и не призна ревокацији ретроактивно дејство. Код нас је у пракси подељено мишљење: једни сматрају да је ревокација оваког једностраног одустанка могућа, а други не. Код првог мишљења имали би смо само да учинимо ову примедбу: ако се узме да је ревокација одустанка могућа, — онда значи да она у погледу прекида застарелости мора имати извесно дејство, али какво? Да ли оно прекида застарелост од момента тужбе, или од момента ревокације. Немогућност да се на ово тачно одговори, и компликованост, која би наступила у правним последицама, ако се узме да је дејство ревокације као и да није било одустанка и чини, да је најбоље узети да је ревокација одустанка правно ирелевантан акт. Много је простији и очевиднији случај ако је ревокација пала кад је одустанак примљен од друге стране. Процес овако напуштен могао би се оживети само новом тужбом, јер је узајамним споразумом процес очевидно већ раније угашен, а угашен је у моменту пријема одустанка. Како реформисати одустанак: Ово нас наводи на мисао, да би било боље у нови закон о грађ. суд. поступку унети опширније опредељење о одустанку и: 1. Дозволити одустанак у редовном суђењу и даље по §. 143. садањег грађ. суд. поступка, но да пристанак туженог није потребан још

6 О. ВеапЉу — 1^асап1:шепе: Ргеаз <3е ЉоК ст1 1900. год. Аг1: 984. Стр. 620. —