Бранич

Број 4. и 5.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 83

процеса, за које је поменуто питање од велике важности и како би се избегло контрадикторном суђењу и издавању уверења у појединим случајевима овдашње Аустријско Посланство сматра за потребно да се наши судови званично информирмају о аустријском законодавству по том питању, и моли да се то учини на тај начин, да се судовима доставе следећа упутства: „На основу аустр. законодавства и то чл. 34. трг. зак. и § 295. зак. о грађ. суд. пост., изватди из трговачких књига С. X. С. трговаца, ако су вођене у сагласности са законима Краљевине С. X. С. признавају се, под условом реципроцитета, као доказно средство пред аустр. судовима, т. ј. доказна снага признаје им се само у толико у колико се та снага придаје у Краљевини С. X. С. изватцима из аустр. тргов. књига". Министарство Правде под Бр. 11.540 доставило је ово свима судовима ради знања и управљања и обавештења заинтересованих лица. Бг. Јанићије Јовановић секретар Касационог Суда „Део приновка, који се по § 517. грађ. зак. признаје детету изнад 15 год., њему се даје, а не његовом оцу, и, по § 122. грађ. зак. задржава право сопствености, и ако је по изласку из задруге његовог оца, остало и даље у заједници са оцем.." С. П. тежак из села Н., тужбом својом представио је, да је решењем изборногсуда од 1911. године упућен на грађански спор противу своје браће да докаже: које је имање припало њему на део приликом деобе између њега и његовог оца П. с једне стране и његовога стрица и задругара, Р. П., сдруге стране, које су имање купили у задрузи, када је њему — тужиоцу С. — било више од 15 година старости, а његовој браћи А. и Ж. испод 15 година старости. А. Ж. и С. рођена су браћа и синови пок. П. П. из села Н. Њихов отац П. око 1880. године био је у задрузи са рођеним братом својим Р. П. када је С. било више од 15 год. а А. и Ж. испод 15 год., и у задрузи купили су имање од 15 и више парцела земље и другу покретност. Приликом деобе имања између тужиочевог оца пок. П. и његовог задружног брата пок. Р. од прилике 1880. или 1881., тужиоца С. као старијег преко 15 година узели су у обзир у смислу § 517. грађ. зак., пошто је у њиховој задружној кући био и у раду припомогао. С-у је тада припало у својину извесно имање као приновак и приплод тадање њихове задруге,

За доказ да је све спорно имање, означено у тужби, припало на део њему —• тужиоцу С. као својина у смислу § 517. грађ. зак. приликом деобе 1880. или 1881. год. између његовог оца пок. П. и њега, с једне, и брата његовог оца •— пок. Р. с друге стране, позвао се на сведоке, који ће истовремено посведочити да његовој браћи А. и Ж. ништа није том деобом припало, јер су били испод 15 година старости, те нису могли учествовати у приплоду из задруге њиховог пок. оца и стрица. Тужио је своју браћу А. и Ж. и молио суд да се пресуди: да је имање описато у тужби његова својина, а не његове браће. Првостепени Суд пресудом својом пресудио је: да се тужилац С. П. из Н. допуно закуне на околност: — да је једна половина имања изложеног у акту бр. 29514 припала њему на део као приплод и приновак а друга половина истог имања да је припала на део његовом оцу П. приликом деобе у 1880. и 1881. години са стрицем му пок. Р. братом пок. Г1„ пошто је он — тужилац — имао тада преко 15 год. као задругар. По жалби заступника тужене стране, Касациони Суд примедбама својим нашао је, да пресуда не одговара закону са разлога: По § 517. грађ. зак. малолетник изнад 15 година има у приновљеном имању право на раван део са осталим пунолетним задругарима, као што је и првостепени суд узео. Но овим законским прописом регулисан је положај малолетника само у односу према задрузи, нарочито када би дошло до деобе задружног имања. Дали ће се, пакдео који се буде таквом малолетнику признао сматрати као његова искључива сопственост, има се ценити с обзиром на наређење § 121. грађ. зак. по коме се имовина, коју деца стекну под родитељском влашћу и управљањем, не постаје њихова сопственост, већ сопственост њихових родитеља. Јер законски прописи о односу деце и родитеља нису у томе погледу измењени прописима, који регулишу односе у задрузи. Прописи о наслеђу и односима у задрузи чине специјалан део грађанског законика и у колико је код задружних односа учињено одступање од општих законских прописа, то је изрично изражено у прописима главе XV грађ. законика, у колико, пак, тога одступања нема, имају се на спорне случајеве применити општи прописи. У односима између родитеља и деце, која живе у задрузи, није уч њен изузетаку погледу имовине, која би као приновак припала малолетнику, док је под родитељском