Бранич

Број 4. и 5.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 89

ствар пропала или из буди каквих других узрока није у могућности да ствар поврати, већ у место ствари враћа повериоцу одговарајућу цену тих ствари у новцу. Са ових разлога Београдски Апелациони Суд налази да у овом спору примени наведених законских прописа у примедбама Касационог Суда нема места, јер овде нпје у питању новчана обавеза, већ депозитарева дужност да поврати ствари које је на чување примио од депонента, а кад у овом случају у основи нема места примени допуне чл. 28 реченог закона, онда га не може бити ни с обзиром на наређење §§ 10 и 7, б. зак. Са изложених разлога Београдски Апелациони Суд на основу § 332 грађ. суд. пост. подноси ове своје противразлоге Касационом Суду, са молбом да цео предмет изволи изнети пред своју општу седницу на расмотрење и решење." Касациони Суд пак својим решењем од 9. новембра 1925 год. Бр. 9943 није усвојио примедбе свога III. оделења, а није усвојио потпуно ни противразлоге Београдског Апелационог Суда, већ је нашао: „да стоје поменути противразлози у толико што се чл. 54 зак. о буџетским дванајестинама за месеце август—новембар 1925 год. не може применити на конкретни случај, који је коначном пресудом Апелационог Суда од 21. маја 1925 год. Бр. 3626 расправљен према првим примедбама Касац. Суда од 11. маја 1925 год. № 3456; а да не стоје примедбе III. оделења Касац. Суда од 12. октобра 1925 год. № 8458, које у опште није ни требало давати, пошто су раније примедбе Касац. Суда под Бр. 3456 учињене само у погледу недосуђеног интереса у диспозитиву, док је у разлозима пресуде тај интерес био признат, по којим је примедбама Београдски Апелациони Суд поступио. У остали део разлога изложених у поменутим противразлозима, Касациони Суд се није ни упуштао, пошто је то овде беспредметно. Прелазећи на главну ствар, Касациони Суд налази да је пом. пресуда Београдског Апелационог Суда Бр. 3626 од 21. маја 1925 год. на закону основана, зато је, на основу § 325. грађ. суд. пост. оснажава". Добра С. Петковић Нема места замени новчане казне предвиђене у специалном закону, — казном загвора, кад та замена казне није изречно предвиђена у социјалном закону. Начелна одлука опште седнице Касац. Суда. (од 26.-1У-1926. г. Бр. 3592). У Одлукама Касзционог Суда појавило се неједнако примењивање §. 28. каз. зак., на

име: II одељење Касац. Суда у примедбама својим од 15. јуна 1921. год. № 6810., као и IV одељење истог суда у примедбама од 12.-1Х-1923. бр. 6410., стали су на гледиште, да код новчаних казни, предвиђених у специјалним законима, нема места примени §. 28. каз. зак., сем случаја, где је тим специјалним законом предвиђена та замена новчане казне — казном затвора; док I одељење Касац. Суда у примедбама својим од 14.-Х-1921. бр. 9810., стало је на супротно гледиште и нашло да примени поменутог законског прописа има места код свих кривичних дела, па и оних предвиђених у специјалним законима, без обзира да ли је у истима замена новчане казне — казном затвора предвиђена или не. Ради будућег једнообразног примењивања овог законског прописа, Општа Седница Касационог Суда, на основу тач. 1. §. 16. зак. о Утрој. Касац. Суда, доноси своју начелну одлуку: Да нема места примена §. 28. Казн. Зак. то јест замени новчане казне предвиђене у специалном закону казном затвора, кад та замена казне није у Специјалном Закону изречно предвиђена. За овакво своје гледиште Касациони Суд налази разлога у томе факту, закондавац, при донешењу специјалних закона, кад год је хтео да се новчана казна замени казном затвора, он је изречно, у засебним одредбама, своју вољу о томе и исказивао. Такав је н. пр. случај са многим одредбама у закону о Штамби, о Општинама, о Изборима Народних посланика и др., у којима је свагда нарочито истица какво предвиђено одступање од Општег Казненог Закона. Осим тога новчана казна, без изречног наређења у Специјалном Закону, не би се могла заменити казном затвора ни по томе, што се казна затвора увек сматра као казна строжа по својим последицама од новчане казне, а и ни по оном основном принципу казненог права : да се ни један кривац не може осудити на другу казну осем оне која је законом прописана, нити се једна казна сме заменити другом, осем где закон то изречно предвиђа и допушта. Ова је одлука обавезна за Општу Седницу и сва одељења Касационог Суда. Др. Јанићије Јовановић. По грађанским споровима не може се истицати у жалби на Касациони Суд и питање о застарелости тражбине. Е. кћер пок. Д., тужбом својом још од јуна 1914 год. тужила је суду свога деда по