Бранич

Број 11.

»Б Р А Н И Ч"

Страна 199

I. У грађанскаш споровима ао непроиењивим предметима оставља се одређивање трошкова судској оцени с обзиром на уложени труд и време трајања спора, али ни у ком случају испод динара 3.000.П. У грађансшм споровима по процењивим вредностима. Код спорова од преко 1,000.000 дин , а до 2,000.000 дин. вредносги одређује се парнични трошак на вишак са75% одсуме, која према предњој тарифи одговара вишку; код вишкова од преко 2,000.000 а до 3,000.000 д. узима се 50 % а код свих даљих вишкова од преко 3,000.000 дин. 30"/о- На пр. вредност спора по редовној тужби јесте: дин. 3,000.000, то ће парнични трошкови износити: динара 25.000 75 %, од динара 25.000 + 50 % о д динара 25.000-4-30% од динара 21.000 т. ј. свега динара 62.550. У истој сразмери одређују се парнични трошкови на вишкове од преко 1,000.000 д. за тужбе по кратком поступку и за тражења обезбеђења.

При одређивању парничних трошкова у споровима по тужбама, којима се правдају обезбеђења, имају се трошковима за тужбу додати и трошкови признати у решењу о одобрењу обезбеђења тако, да у досуђеним парничним трошковима нађу изражаја и трошкови за обезбеђење и трошкови парничења. Б. Тарифа трошкова у кривичним споровима I. За заступање по кривицама по којима је надлежан појединачни судија одређивање трошкова оставља се оцени судије с обзиром на уложен труд и време трајања спора, али ни у ком случају испод динара 400. II. За заступање по кривицама, по којима је надлежан судски колегијум одређивање трошкова оставља се оцени судској с обзиром на уложен труд и време трајања спора, али ни у ком случају испод динара 3.000.

ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О АДВОКАТИМА У КРАЉЕВИНИ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА

У циљу анкете на израђени предлог закона о адвокатима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, одазивамо се жељи многобројних наишх другова из унутрашњости и продужујемо објављивање текста тога предлога. Очекујући примедбе на тај предлог од наших другова. из унутрашњости, Уредни-

штво их моли да му те примедбе доставе, како би нарочито изабрани Одбор нашег Удружења могао да их проучи и среди. Одмах по објави текста законског предлога, и примедаба нашега Удружења, Уредништво ће у „Бранич"-у објавити примедбе које је Удружењу доставило Друштво Одвјетшика у Хрватској и Словенији.

(Наставак)

Овако измењен и редигован § 28. пружа више јемства за правилно решење овога иначе деликатног питања. Ас1 § 29. — И у овом пропису треба заменити израз „налог" са изразом „овлашћење". Други став нејасан је и требало би га боље стилизовати. Неоправдано је и асимилирање уложних књижица и признаница о оставама код новчаних завода изразу „папирима од вредности". Ас1 § 32. — У погледу инкомпатибилитета адвокатског позива са другим службама овај би § требало јасније редиговати. Тако међу државним службама и јавним функцијама у којима је присуство адвоката корисно не треба изгубити из вида извесне одборе и комитете где су они као правници неопходно погребни, као: правничке одборе

при појединим ресорима, управни одбор Управе Државних Монопола итс., без обзира што су то функције са платом. Исто тако, и на супрот редакцији овог § а, требало би баш у интересу угледа адвокатског реда ограничити њихову функцију наставника само за више, а не за све стручне школе, тако да се не могу примати за наставнике у раз ним трговачким и другим нижим средњим школама. Зато би први став ове одредбе требало редиговати овако: ,,а) вршити, с платом, државну или другу коју јавну или приватну службу или позив, осим позива народног посланика, службе хонорарног професора Универзитета или наставника вишихстручнихшкола или службе у сталном правничком одбору или ком ■ другом сличном државном одбору и општинским одборима".