Бранич

Страна 200

,Б Р А Н И Ч"

Број 11.

Тач. а) требало би да се прошири и на супруге адвокатске те да гласи: ,,б) бавити се занимањем које се не слаже са угледом, чашћу или независношћу адвоката. То исто важи и за његову жену. У таквим случајевима Одбор Адвокатске Коморе позваће дотичног адвоката да у одређеном року он односно његова жена напусте занимање које се ке слаже са угледом, чашћу или независношћу адвокатског позива, па ако се томе позиву не одазову, донеће одлуку да се он избрише из именика адвоката". Последњи став овога § није прецизирао поступак о начину утврђивања одсутности адвоката из његовог седишта, те би тај став требало у толико допунити. Ас1 § 34. — Други став требало би стилизовати: „Одбор новог места седишта адвоката дужан је о упису известити Министра Правде, Касациони Суд и надлежни Апелациони Суд као и Одбор ранијег места седишта пресељеног адвоката, који ће овог избрисати из свога именика". А(1 § 35. — У овој одредби после речи „узгредних послова" требало би додати „у колико на то по закону имају права". Ас1 § 37. — Законска привилегија која се даје овим законским наређењем Министру Правде тешка је, штетна и сасвим нецелисходна. Она може погодити у толиком степену адвокатски ред, да се доведу у питање и његови животни интереси. Зато би право Министра Правде о промени подручја, укидању, и о образовању Комора требало ограничити условом да то може чинити само по предлогу Савеза Адвокатских Комора, или, ако би то својом иницијативом хтео учинити, онда по добивеном мишљењу Касационог Суда. Тога ради после првог става §37. требало би додати један нов, а изменити и допунити пројектовани став II ове одредбе, тако да гласи : „За целу Краљевину установљава се један Савез Адвокатских Комора, са седиштем у престоници. Савез је дужан штитити интересе адвокатског реда. Статуте Савеза израдиће Минисгар Правде и потврдити га по претходним одобрењу Државног Савета. Министар Правде може, на предлог Савеза Адвокатских Комора, променити подручје и образовати нове адвокатске коморе. Адвокатска Комора састоји се из целокупног броја адвоката уписаних у именик адвоката". Ас1 § 38. — Овај пропис треба да утврди и званични натпис адвокатских комора. Зато

би између првог и другог требало уметнути један нов став, који би гласио : „Адвокатске Коморе носиће називе места својих седишта, као н. пр.: Адвокатска Комора града Београда, Адвокатска Ко'мора града Загреба, Адвокатска Комора града Љубљане итд.". Ае § 43. — У тач. д) место речи „уписне пристојбе" било би боље употребити израз „уписнине". А<1 § 48. -- У другом реду овог прописа место „могу образовати" треба рећи „образоваће". Аб § 49. — Ова одредба ставља сваког адвоката пред најозбиљније размишљање. Са техничко-законске стране она је израз нелогичности и недоследности, зато што није у складу са основним начелом проглашеним како у тој, тако и у другим одредбама ове основе закона. Јер, док се у самом почетку, у првом ставу овог §-а проглашава независност адвокатског сталежа, дотле се у трећем ставу та независност укида једним готово неограниченим правом које се признаје Миниспшу Правде. Посматрана пак са гледишта демократских принципа, ова је одредба негација права адвокатског реда, на чију се штету озако њава свемоћ једне политичке личности. Признањем права Министру Правде да распушта Одбор Адвокатских Комора даје се једно моћно оружје тој полатичкој личности која не мора увек бити правник, да адвокатски ред држч у понизности и вређа његова основна законска права. Јаква драконска и недемократска одредба могла је зар имати свој га180п с1'е1ге у несталој аустроугарској монархији из чијег је законодавства и пресађена у ове основе закона, јер је Аустро-Угарска била прокламовала за државни принцип угушивање сваког слободоумља и демократизма, што је налагало држање у стези интелектуалаца, међу које у првом реду долазе јавни правозастуаници и судије. Али у једној демократској земљи то је немогуће за све сталеже, а најмање би се то могло одобрити у питању регулисања правнога положаја једног од најугледнијих друштвених сталежа. Надатш је се, да се таквим реакционарним схватшњем неће хтети обележитш ни једна влада и изјасншЋи се за овај социјално-правни поп зепз. С тога би § 49. требало дати ову стилизацију : „Адвокатски сталеж је независан. Надзор над адвокатима уписаним у именик адвоката врши у првом реду Одбор Адвокатске Коморе. Вршећи овај надзор