Бранич

Број 11.

„Б Р А Н И Ч"

Странл 203

има се донети решење, ато то, разуме се, није само прост навод или приговор парничара без захтева да се истакнуто питање претходно реши. Јер, „наредбом" се по § 303 грађ. пост. управља само ток парнице, а међутим истакнутим тражењем парничара: да се одбаци тужба или да се застане са извиђањем и суђењем спора до расправе обелодањеног кривичног деча, не само да се не управља ток парнице, већ да се у овом последњем случају, са током гарнице застаје и од исхода кривичне истраге зависи и решење самог грађанског питања; а у првом случају, одбачајем тужбе, и сам се спор свршава, те се у оба случаја мора донети формално решење првостеп. суда. Противу оваквог решења првостеп. суда, и у једном и у другом случају има места жалби Касационом Суду од стране заинтересованих лица, јер то никојим законским прописом није забрањено, а принцип је, да се на свако решење, у смислу § 422. грађ. пост., може изјавити жалба, осем где изреком у закону стоји да нема места жалби, као што је то предвиђено у § 131, 136, 447. и др. грађ. пост. Према свему изложеном, а на основу тач. 1. § 16. Зак. о Устројс,'ву Касац. Суда, Општа Седница Кесац. Суда доноси Начелну Одлуку: 1) Да првостепени суд треба увек особеним решењем да расправља како истакнута споредна питања о одбачају тужбе, тако и она о томе, да се застане са расправом спора услед обелодањеног у парници каквог кривичног дела; и 2) да противу оваквих решења првостеп. суда има места жалби на Касациони Суд. Ова је одлука обавезна за Општу Седницу и сва Одељења Касацеоног Суда. Ма да је ова олука, као начелна, обавезна за судове, јер има законску силу, ипак, сматрамо да ће бити од интереса да објавимо и два одвојена мишљења мањине: I А. — У погледу захтева тужене сгране, заснованог на § 160. Грађ. Суд. Пост., првостепени суд може наћи: или да тужба има заиста два основа, односно да је тужилачка страна основ своје тужбе, на рочишту, изменила, или да тужба није са два основа, односно да тужилац основ тужбе није изменио. У првом случају суд ће донети засебно формално решење, на које тужилачка страна, према § 322. Грађ, Суд. Пост., има право жалбе Касационом Суду, јер се одлуком првостепеног суда о одбачају тужбе са два основа и сам спор, покренут по таквој тужби, дефинитивно свршава. У дру-

гом случају суд неће доносити засебно формално решење, већ ће то само на рочишној белешци констатовати и извиђање спора, по § 166. Грађ. Суд. Пост., продужити, без обзира на тражени одбачај. Овакву одлуку суда о неумесности траженог одбачаја тужбе може тужена страна нападати тек у правном средству, изјављеном вишем суду на одлуку првостеп. суда о главној ствари. Ово своје мишљење заснивамо на томе, што § 160. Грађ. Суд. Пост., који регулише радњу суда по оваквим тражењима, не предвиђа доношење формалног решења и у случају кад суд нађе, да траженом одбачају тужба нема места, те, услед тога, не може ни бити примене § 322. Грађ. Суд. Пост. Осим тога, разлог који важи за први случај и који је и руководио законодавца да за такав случај предвиди доношење засебног формалног решења, — не стоји и код другог случаја, јер се одлуком првостеп. суда о неумесности траженог одбачаја тужбе не расправља никакво самостално процесуално питање, које би имало за резултат завршетак самога спора, већ се са таквом одлуком упућује само ток извиђања и суђења парнице, а туженој страни стоји на расположењу да ту одлуку напада у правном средству изјављеном вишем суду на пресуду првостеп. суда о главној ствари, — што све најзад, иде у прилог и начела брзине самог поступка по грађанским споровима, које би иначе било компромитовано кад би се по сваком, ма и најнеоснованијем захтеву тужене стране морало доносити засебно формално решење, које онда повлачи и право на одвојену жалбу. Б. — У погледу примене § 174. Грађ. Суд. Пост. налазимо следеће : Кад првостеп. суд нађе да има места тражењу једне парничне стране, да се застане са извиђањем и пресуђењем грађанске парнице и да се над другом парничном страном отпочне кривично извиђање за оно кривично дело које се у току спора обелоданило, — првостеп. суд ипак неће доносити о томе засебно формално решење, већ само одлуку у виду наредбе, којом ће акта спора упутити кривичном одбору на даљи законски рад и поступак у смислу одредаба Крив. Суд. Пост. и Крив. Зак., и та одлука не подлежи расматрању Касационог Суда, јер се њом не расправља никакво, било главно било споредно, процесуално питање, којим би се и сама парница у питању окончала, већ се таквом одлуком само упућује ток извиђања и суђења парнице у смислу § 303. у вези §§ 166. и 176. Грађ. Суд. Пост. по којима је суд овлашћен и дужан, да предузима све што је потребно да се спор довољно извиди