Бранич

Страна 214

.БРАНИЧ'

Број 12

не може се избећи да се истакну и неке чињенице, које не дају ни мало ружичасту слику кашега правосуђа. Појаве о којима се у том погледу говори и пише, врло су озбиљне и поколебале су веру у наше судове. Судије и адвокати, знатним делом својим, и то они који још увек идеално гледају на ту најважнију државну установу, не прикривају своје разочарење. То је иЈрила побуда писцу ових редова, који је са пуним идеализмом изабрао професију јавног правозаступника, да у интересу самога правосуђа укаже на његове велике и судбоносне недостатке, али да га уједно узме и у правичну заштиту од свих неоправданих прекора. Настао је последњи час, да се одмах, без икаква устезања подигне глас и спречи развој свега што трује организам правосуђ ј. Стање је у њему критично. И оно што је кобно, то је апатија са којом се прати криза нашега судства. Али се мора при свем том признати и нарочито нагласити, да број судија, који су се почели клањати Мамону, није велики. Још увек има знатан број добрих и исправних судија, који својом спремом, савесношћу и катонским особинама, могу служити за понос нашем правосуђу. Наш јавни живот у сузбијању свих социјалних болести био је последњих година у знаку те кобне апатије. Да није те непојамне равнодушности, зар би се могло десити све што се у последње време дешава ? Зар би се нпр. могло десити, да се за новац дели правда? Зар би се могло десити, да се пријатељство, хатар и партизанство одомаће у судовима и буду пресуђујући елементи у расправи судских спорова ? Зар би се могло десити да самовоља буде мотив у раду појединих судија и доводи читаве колегијуме судова на оптуженичку клупу, као што је био. случај са једним судом у унутрашњости ? Зар би се могле десити многе друге жалосне појаве, као нпр.: да судије у појединим судовима преко дан извиђају и суде, а да у вече код својих домова састављају и на машини откуцавају правна средства противу својих властитих одлука; да преко својих поверљивих лица прибављају ту врсту клијената; да су се у неким од градских судова, сада већ укинутих, могла губити сва акта заснованих кривичних спорова противу појединих криваца; да су се готово знале и тарифе по којима су поједине ислелне судије прекидали истрагу код случајева где је стварно било кривица или притварали невина а намерно и са планом оптужена лица, како би само на њих вршили пресију не би ли попуштали

у неумесним и неоснованим тражењима приватних тужилаца ; да су се поједини спорни предмети одуговлачили у бесконачност и тиме се убијала воља оштећених приватних тужилаца за даље вођење тих кривичних спорова; да се извршења извршних судских одлука нису могла обављати без награда, и то у много случајева врло знатних, које су заинтересоване стране морале давати извршним органима, да би, и крај коначних судских пресуда, могли доћи до остварења својих судски признатих права; да органи тих ранијих извршних власти изве штавају дужнике на чијим су имовинама стављена обезбеђења за рачун њихових поверилаца, како би омели та обезбеђења, или бар што више продужавали поступак извршења ! Зар би се могло десити и то, да судови одобравају притворе, стављају људе под суд због постојања кривичних дела која повлаче истражни притвор, да би готово исти колегијум суда на претресу нашао да у радљи тих људи не постоји никакво кривично дело, „које би се по закону казнити могло!" Зар би се могло десити да судије . или старешине појединих судова, по писменим оптужбама у којима се излажу њихове злоупотребе, не предузимају ништа противу таквих жалиоца и не туже их за клевете и увреде, остајући под љагом да су извршиоци тих злоупотреба, а да их нико од надлежних претпостављених не узме за то на одговор ; да поједине стечајне судије злоупотребљују своје судијске положаје у одређивању бранилаца стечајних маса и одређују првенствено оне правозаступнике са којима су присни пријатељи или другови, дајући им по неколико маса од једном; да други, у истом својству, одређују своје најближе сроднике за сгараоце највећих и најлукративнијих маса ! Зар би се могло десити, да више судије, место да своје време, за које их држава плаћа, искоришћују за обав љање службеног рада, врше правозасгупничке послове код нижих судова под изговором ду су им парничне стране ближи или даљи сродници, тако да би објективни посматрачи са стране, судећи по обиму њиховог пословања, могли стећи уверење да су у рођачким везама без мало са целом земљом! Зар би се могло дешавати и то, да се колегијуми појединих судова из унутрашњости састављају ас! ћос и по потреби, према томе како се спорови из страначких, пријатељских или других каквих обзира треба да реше и да тим поводом председници покушавају утицати на поједине судије да спорове реше у једном или другом смислу ! Зар би се и код виших судова могле десити и такве по-