Бранич

Страна 214

„Б Р А Н И Ч"

Број 10. и 11.

КОМЕНТАРИ ОДЛУКА КАСАЦИОНОГ СУДА СИМА АЛКАЛАЈ АДВОКАТ

I. Код кратког суђења може се тражити задржање на основу изузећа за одбачај парнице из § 109. гр. с. п. У збирци г. Србислава Ковачевића „Судска Пракса у 1925. год." на страни 482. износи се случај, да је Лесковачки Првостепени Суд одбио да задржи од извршења своје осудно решење донето по застарелој меници, дајући као разлог да су „у § 455. г. с. п. побројани узроци са којих осуђени може тражити задржање решења од извршења па како молилац није показао ни један од ових узрока, то се оц тражења има одбити." Касациони Суд ово решење поништио је са ових разлога: „Кад је тужени у акту своме навео, да тражи задржавање за то, што тужилачка банка као притежатељ менице није у законом року подигла тужбу за наплату, већ да је са подизањем ове тужбе задоцнила и да је према томе његова обвеза по спорној меници престала — онда је Првостепени Суд пре доношења ожалбеног решења требао у смислу тач. 7. § 305. гр. с. п. да цени овај навод туженога, јер ако се утврди, да тај навод стоји, онда је то случај застарелости обвезе, који се уподобљава § 458. гр. с. п." Примедбе Касационог Суда у суштини су добре али налазим да су погрешно засноване на пропису § 458. гр. с. п. који упућује на §§ 449. и 454. гр. с. п. и према томе има искључиво у виду форму исправе и јасноћу обвезе која се исправом доказује а не предвиђа и околности које спречавају остварење права утврђеног исправом која испуњава услове § 449. г. с. п. Према томе, пошто је застарелост као изуће које спречава суђење предвиђена само у § 109. г. с. п. а није предвиђена и у § 455. г. с. п. или у коме другом од прописа о кратком суђењу правилније би било у том случају да је Касациони Суд своје примедбе засновао на § 109. гр. с. п. који се по мом мишљењу може примењивати код кратког суђења. За овакво мишљење"најјачи аргуменат налазим у факту, да и "остала изузећа побро јана у § 109. гр. с. п. нису поновљена и у § 455. г. с. п. или у коме другом пропису о кратком^суђењу, а међутим сва изузећа из § 109. г. с. п. такве су природе, да њихово постојање и истицање мора да спречи

у опште суђење без разлике по коме се поступку суђење врши. Ради јасноће разлагања изнећу у кратко свако од изузећа из § 109. и показаћу могућност њиховог постојања и примене при кратком суђењу. 1. „Да је спорни предмет једном већ пресуђен или да о истом парница друга међу њима постоји." (§ 109. т. 1. г. с. п.). Овај члан предвиђа два изузећа: ехсерИо геј јисПса*ае и ехсерИо 1Шз решЈепИз, Ничега немогућег нема да се овим чланом предвиђени случаји појаве и код кратког суђења. Пошто тужилац у кратком поступку може да поднесе исправу у овереном препису а оригинал задржава код себе, на основу исте исправе може се поднети друга тужба, било када је спор по првој тужби још у току, било кад је прво решење већ извршно. Могу још да напоменем да је баш код меница најчешћи случај, да се две тужбе за исту меницу дају и према томе баш код кратког суђења најчешће се могу ова изузећа јавити. Оба ова изузећа § 455. г. с. п не предвиђа, а ни један други пропис о кратком суђењу не односи се на њих, 2. „Да је тужитељ за исто тражење већ намирен или да се поравњао" (§ 109. т. 2. г. с. п.), И овај члан предвиђа два изузећа: ехсерИо зо1иИошб и ехсерИо 1Шз рег 1гапзасИопеш {шИае. Прво од ових изузећа ехсерИо зокИошз — једино је од свих изузећа из § 109. гр. с. п. које је поновљено у § 455. г. с. п. Друго изузеће ехсер!Јо 1Шб рег 1гап5ас1шпет ПпИае — у прописима о кратком суђењу није поновљено и сумњам да би се могућност његове примене могла извести из § 455. т. 2. гр. с. п. Како се и по меницама и по облигацијама често закључују поравнања може се и у кратком поступку појавити случај који предвиђа ово изузеће, да се започне спор по исправи о којој је раније између странака поравнање постигнуто. 3. „Да је уговор кога испуњење тужитељ тражи незакон" (§ 109. т. з. г. с. п.). И то изузеће прописи о кратком суђењу не предвиђају. Међутим врло је могуће да се приватном или чак и јавном исправом, која испуњава услове § 499. гр. с. п. утвђују правни^односи законом забрањени, и према томе да се њихово остварење тражи кратким поступком.