Бранич

Број 1.

,Б Р А Н И Ч„

Страна 19

парта. Одговарали су због покушаја побуне у Було'љи. Луј Наполеон још није био Наполеон III. Он је себи изабрао за браниоца адвоката Берие. И ако један од шефова тадање легитимистичке партије. Берие се примио одбране. Одбрана је била сјајна, достојна једног Берие. Ипак Луј Наполеон је осуђен. Пресуда му је донела вечити затвор. Бранилад је од свога клијента добио писмо пуно захвалности: „Не знам шта ми је судба доделила; не знам да ли ћу уопште бити у положају да вам покажем своју захвалност; не знам да ли ћете примити доказе о томе, али вам при-

Конгрес правника Краљевине С. X. С. за 1927. год. у Сарајеву Стални Одбор Конгреса Правника одржао је 2. ов. м. у Загребу седницу под председништвом др. Лад. Полића, којој су присуствовали из Београда: Русомир Јанковић, судија Апетационог Суда, Стојан Јовановић, судија Окружног Суда и Милан Драговић адвокат; из Загреба: Др. Душан Пелеш, министар на расположењу и адвокат, Др. Анте Верона, проф. универзитета и п.председник Стола Седморице у пензији и Др. Иво Политео, адвокат; из "Љубљане: Др. МетодДоленц, проф. универзитета, Др. Рудолф Сајовиц, судија и Др. Јанко Жировник, адвокат. На тој седници одлучено је: да се главна Скупштина Конгреса одржи у Сарајеву 16. и 17, септембра ове год. Теме о којима ће се на овом конгресу расправљати јесу: 1. Заштита улагача и одговорност органа акционарских друштава; 2. Извршење цивилних пресуда државних судова и пресуда избраних судова како према држави, таКо и према приватним лицима; 3. Основна наче^а нашег поморског права; 4. Колективни уговори (уговори између послодаваца и радника); 5. Правни положај супруга у брачном, имовинском и наследном праву. Референти и кореференти нису за сада одређени. Удружења Правника у Београду, Загребу и Љубљани моле своје чланове, који желе реферирати на Конгресу, да се пријаве за то најдаље до 10. фебруара своме удружењу. Реферати односно кореферати штампаће се раније, те се с тога у пленуму конгреса неће ни читати, већ само мишл.ења референата односно кореферената, која неће смети

знајем, да ми мој процес и не донесе друге .резултате сем вашег задобијеног пријатељства, вероваћу ипак да сам огромно добио и нећу се тужити на своју судбину." 28. маја 1846., Наполеон је побегао из тврђаве Нант , пресвучен у одело зидарског радника и после две године, са променом политичких прилика, изабран је за председника II Републике у Француској. И тако је славни Берие дао доказа, да адвокат не сме заборавити на свој узвишени позив и да обављању тог завидног позива не сметају често ни најсупротнија политичка уверења. Д. Д. Б.

трајати дуже од 5 минута. Ово је предузето у циљу интензивнијег и плоднијег рада. Референти и кореференти имају предати своје израђене реферате сталном одбору најдаље до 1. Јуна ове године. Питање излета у околину Сарајева и на море Сгални Одбор узео је у расмотрење, али је оставио приређивачком одбору у Сарајеву да то у детаљима разради и изведе. На место г. Александра Андрејевића, судије Апепационог Суда у Скопљу, који је поднео оставку на чланство у Сталном Одбору, са разлога што ће се Конгрес ове године одржати у Сарајеву, а не у Скопљу, како се то мислило на Конгресу у Љубљани, Стални Одбор је за члана изабрао г. Др. Миливоја Симића, председника Врховног Суда У Сарајеву. Стални Одбор конституисао се овако: председник Др. Ладислав Полић, п.председник Русомир Јанковић, секретар Др. Иво Политео, заменици секретара Др. Рудолф Сајовиц и Стојан Јовановић, благајник Др. Миливоје Симић и архивар и књижничар Др. Анте Верона. Пријаве за конгрес са чланским улогом ваља слати или Приређивачком Одбору у Сарајеву непосредно или Др. Иви Политеу у Загребу; Др. Рудолфу Сајовицу у Љубљани и Стојану Јовановићу у Београду и то најдаље до 1. Јула озе год. јер се касније пријаве због тешкоће смештаја у Сарајеву неће примати. Г. г. правници из Србије и Војводине могу се за сва ближа обавештења о Конгресу обраћати или г. Михаилу Златановићу, судији Првостепеног Суда за варош Београд или г. Стојану Јовановићу, судији Првостепеног Суда за Округ Београдски.

БЕЛЕШКЕ