Бранич

Страна 18

,.Б Р А Н И Ч'

Број 1,

се то учини у одлуци суда, а ова је постала извршна Примедбама свога одељења од 26.-1.-1926. бр. 613, Касациони Суд је поништио решење Велешког Првостепеног Суда од 30.-Х11,-1925. г. Бр. 11735, са ових разлога: Погрешно је Првостепени Суд узео, да жалилац нема права на бранилачку награду зато што је пресуда донета по овој кривици постала извршном, када му та награда по § 322. крив. пост. припада. Што суд браниоцу није у пресуди одредио награду, и ако је овај исту тражио, то није његова кривица и зато он има право да своју награду тражи, да му се иста додели; ово тим пре, што и сам суд може ту награду накнадно одредити и када пресуда постане извршна с обзиром на § 322. крив. поступка. Пг. Јан Јовановић Притежатељу менице одговоран је издавалац менице и у случају кад није тражен менични протест због неисплате Касациони је суд, примедбама свога одељења од 29.-1.-1926. г. Бр. 753, поништио решење Приштинског Првостепеног Суда од 27.-УЈ11.-1925. г. Бр. 10893, са ових разлога: По пропису § 144. трг. зак. притежатељ менице коју није због неисплате иротествовао у одређеном року предвиђеном у § 138. трг. зак., губи сва права па дакле и право исплате менице, само премг преноситељима, док му издавалац исте одговара и без протеста исте, а он —- издавалац менице може се по § 146. трг. зак. обавезе ослободити само онда, ако докаже да је о року плаћања акцептанта снабдео новцем, покрићем менице; а све дотле док то не докаже, он стоји у обавези према притежаоцу, и овај може од њега тражити наплату или обезбеђење на његовим добрима, ради своје безбедности у смислу § 148. трг. зак. Када се из менице коју је потражиаац забране поднео у акту тражења исте, за доказ обавезе дужника Милутина, види, да

Адвокат Берие и Наполеон Ш Адвокатски ред у Француској има безброј примера, који јасно говоре о узвишености адвокатског позива. Адвокатски ред дао је тамо и велике људе и велика дела. Велики пак људи оличење су толерантности и по-

је дужник Милутин издавалац менице, онда је погрешио суд што је узео да потражилац забране није доказао обавезу Милутинову по тој меници само стога што није поднео менични протест због неисплате исте, па тражиоца од тражења одбио, јер је, према свему напред изложеном, дужник Милутин као издаватац менице обавезан потражиоцу забране као притежатељу менице и без тога протеста, те је суд његово тражење требао уважити и забрану одобрити. Ог. Јан. Јовановић Суд не може издавати меничне протесте нити доносити ма какву одлуку по њима, пошто је то само једна констатација коју извршује само једно лице, означено у § 149. трг. зак. Примедбама одељења Касационог Суда од 29.-1.-1926. г. Бр. 733, поништено је решење Јагодинског Првостепеног Суда од 28.-XII.-1925. г. Бр. 40637, са ових разлога: По пропису § 149. трг. зак., протест менице због непријема или неисплате менице има се подићи по правилу за то прописаном код Првостепеног Суда, где овога нема код окружног, а где и овога нема код среске полицајне власти или код извршитеља судског. У § 152. трг. зак. јасно је назначено да протест издаје само једно лице, а према наредби Г. Министра Правде од 8.-IV,-1866. г. Бр. 1434, протест у суду издаје пријавник судски, а код полициске втасти писар, кога старешина среза за то буде олредио. Како ниједним прописом трговачког закона суд није био овчашћен да издаје меничне протесте и да доноси ма какву одлуку по меничним протестима, већ је то само једна констатација, коју, према напред наведеном, има да изврши једно лице, чиновник надлештва за протест означеног у § 149. трг. зак. који је за то одређен, — погрешио је суд што је по овом предмету протеста Јагодинске Банке решавао и одлуку доносио, пошто за то није био надлежан. Ог. Јан. Јовановић

штовања свих правих политичких мишљења. Еклатантни нример је случај адвоката Берие и Наполеона III. 28. септембра 1840. деветнајест лица изведено је пред суд. Судио је дом перова. Међу оптуженима био је и Луј Наполеон Бона-

ИЗ АДВОКАТУРЕ