Бранич

Број 1.

„Б Р А Н И Ч

Страна 17

стајали од закљученог правног посла. Најзад како се може одустати од закљученог правног посла кад је исправа већ потврђена? Осим тога ниједан закон није усвојио гледиште да од воље учиниоца кривичног дела, па ма то била и фискална кривица, — зависи да ли ће он бити кажшен... Странке могу и одустати само ако нису учиниле ничег недозвољелог. У питању је кривица, иако специјалне врсте, али се извиђа и суди по службеној дужности, па и због овога, одустанак странака без утицаја је по наплату таксе. Неумесна је одбрана уговорача Јеврема да је у закљученом поравнању Бр. 9516 означена мања вредност са разлога што је овим уговором куповине и продаје условљано да уговорач Јеврем остаје да живи до смрти на продатом имању. Неумесност овога приговора је очигледна, ако се обрати пажња на факта: да је уговорач Јеврем човек у годинама, између 70 и 80, приход од имања у величини преко 30 хектара увек је могао дати у толиком износу да би сопственик могао живети завидним животом. Најзад, појављује се питање са кога су разлога уговорачи закључили сво поравнење, када га без мотивисаних разлога раскидају, ако то не чине у циљу да би избегли плзћање таксе. Овај навод је неуместан и због тога што је за наплату таксе код уговора о куповини и продаји меродавна прометна вредност добра, а не куповна цена истог — 1. нап. уз ТБр. 12. зак. о такс. Са ових разлога суд налази да таксу на овај уговор о куповини и продаји треба наплатити пре потврде поравнања и да одустанак странака и остали приговори немају утицаја на нгзплату таксе... Но, по жалби оптужених, III. одељење Касационог Суда од 27.-111.-1926. г. Бр. 2672, поништило је горњу пресуду Првостепеног Суда са ових разлога: У чл. 29. зак. о такс. предвиђа се да ће све власти које потврђују разне уговоре и исправе ако посумњају у истинитост у њима означене вредности, донети одлуку о процени предмета после потврђења. И у тач. 2. чл. 9. правилника од 6.-XI.-1923. г. стоји, да ће власт кад посумња да је означена вредност у исправи истинита наредити после стављене потерде, да се изврши процена и даље поступити по чл. 29. зак. о такс. Члан 50. одељ. IV. зак. о такс. предвиђа да се повишена такса неће наплатити, ако се одустане од тражења назначеног у писмену. По II. одељ. 7. нап. ТБр. 12. закон. о такс. ако важност уговора зависи од претходног одобрења неке државне или аутономне власти, па се то одобрење не добије, вратиће

се по молби интересованог лица плаћена такса за такав уговор. Поравнање о коме је реч, суд није ни потврдио у смислу § 145. гр. пост., шта више ЈБубомир Јелић актом од 1.-VI.-1923. г. уложио је протест против њега и решењем суда упућен је на парницу, и актом Бр. 3349 Љубомир је известио суд о поведеној парници. Осим тога и равначи Јеврем и Иван у акту свом Бр. 29975 одустали су од поравнања, молећи суд да поравнање не уважава. Према овоме, а с погледом на горе наведене одредбе законске, суд је неосновано узео да овде стоји кривица оптужених из чл. 29. зак. о такс., када суд одлуку о процени предмета доноси после потврђења исправе, а не пре тога, као што је суд напротив урадио. Међутим у овом случају поравнање суд није ни потврдио и од исхода парнице зависило је, да ли ће га потврдити или не. Правно дејство споразума странака који поравнање сацржи зависи дакле од одобрења суда — државне власгпи и према духу закона о таксама не може се од таквог једног правног посла који није перфектан, већ странке шта више од њега одустају, наплаћивати повећана и казнена такса, као што је то суд у пресуди својој узео. — Првостепени Суд није се сложио са овим гледиштем одељења Касационог Суда, већ је дао ове противразлоге за Општу Седницу Касационог Суда: Познато је начело да доцнији закон укида ранији. Према томе позивање III. одељења Касационог Суда на чл. 50. ал. 4. закона о таксама противно је овом начелу. Доцнија диспозиција код Т.Бр. 12. напомена 1, прописује да се такса по закљученом поравнању враћа само онда, ако суд одбије уговораче од потврде поравнања — дакле јасно је да се такса не враћа уговорачима ни у случају нереализовања уговора. Са ових разлога, као и осталих разлога изнетих у пресуди Бр. 6253 — које III. одељење Касационог Суда и не додирује у примедбама својим, Првостепени Суд у духу § 332. грађ. пост. моли Општу Седницу Касационог Суда да изволи усвојити разлоге из пресуде Бр. 6253. Општа Седница Касационог Суда, одлуком својом од 1.-У 1926. г. Бр. 3952, одржалаје у снази горње примедбе свога одељења а одбацила противразлоге Првостепеног Суда, препоручивши Првостепеном Суду да по поменутим примедбама и закону даље поступи. Ог Јан. Јовановић Браниоцу се мора накнадно досудити, награда, у случају кад је пропушт.енб да