Бранич

Сграна 26

.БРАНИ Ч"

Број 2.

ОД КОГА ДАНА ПОЧИЊУ ДА ТЕКУ ОБУСТАВЉЕНИ РОКОВИ ИЗ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА ПИТАНзЕ ИЗ ОБЛАСТИ НАШЕГ ЗАКОНОДАВСТВА О МОРАТОРИЈУМУ МИЛАН КОНСТАНТИНОВИЋ АДВОКАТ — Свршетак —

Биле су приликом дебате у Уставноме ОдборУј пале оправдане примедбе на начин Кбко се хоће да озаконе ове привремене уредбе и да учесници у дебати „расправљају о нечем што у ствари и сами не знају" и да Се не могу да сложе са тим да ови приВремени Закони и решења Министарског Савета постају „изгласавањем Устава, аутоматски законима, док не буду прегледани или измењени од стране Законодавног Одбора или законодавним путем." Ово лепо приказује како се све радило у журби и да се на овај начин, због овога сумарнога решавања и уважавања ових уредаба, и могле да десе овако крупне погрешке које остављају широко поље разноликим тумачењима. Истога дана по подне 27. јуна 1921. вођена је у пленуму Уставотворне Скупштине дебата по овоме питању привремених закона и уредаба и записник са ГХ1. редовне седнице не пружа нам исто тако никакве ближе податке о томе, какве су побуде руководиле надлежне чиниоце да се на овај начин озакоњују привремене уредбе и закони. Те су побуде сигурно биле због тога, што је свима овим привременим законима и уредбама недостајао законодаван начин њиховог доношења а због чега нису ни били у потпуности примењивани. На тој седници само је прочитан предложени одељак XIII. Устава о прелазним наређењима, али у тој дебати поводом овога, нису се чуле речи о побудама ни надлежног министра правде ни надлежног известиоца за овако важно питање. Из говора појединих посланика који су узели учешћа у дебати овога одељка XIII. Устава види се, да је највише расправљања било о начину решења аграрних сдноса у земљи а питање ликвидације мораторнога стања, које је питање највише интересирало старе границе Србије, није ни додиривано у дебати. За жаљење је што подносилац предлога :ј: ) у Уставном Одбору, да рокови треба да почну да теку после тридесет дана од дана ступања на снагу Устава, није у пленуму скупштинском своје мишљење образложио какве су га побуде навеле да у Устав-

*) Г. Пера Марковић, нар. посланик. номе Одбору учини такав предлог. Тада је

био моменат да се тачно расправи питање поновног почетка тока рокова и да се онемогући његово двојако тумачење. У овој дебати чињене су опште примедбе да се све ово привремено законодавство не треба да озакони на овај начин и пре него што буде претходно свестрано и стручно прегледано. Та је примедба остала без резултата, цео одељак XIII. о прелазним наређењима, примљен је онако, како је из Уставног Одбора предложен и без објашњења надлежног министра и известиоца. И ако је донет чл. 130. Устава и њиме казато да овај привремени закон важи и даље као закон док се не измени или укине, ипак није јасно од кога дана тачно почињу да теку рокови из Грађанског Законика, који су обустављени законом о обустави извршења и обезбеђења као и тока рокова од 29. јула 1914., није јасно да ови рокови почињу да теку 1. августа 1920. према чл. 54. привременог закона о ликвидацији мораторног стења, већ може сасвим оправдано да се тумачи да почетак тока ових рокова почиње од 28. јуна 1921., кога је дана озакоњен и овај привремени закон чланом 130. Устава. Овако тумачење заснива се на тој чињеници што је чл. 9. закона о обустави рокова изрично био наредио, да се на законодаван начин има да ликвидира мораторно стање заведено овим законом, да је законодаван начин према чл. 35. Устава од 5. јуна 1903,, који је тада важио када је донет овај закон о обустави рокова, сагласност оба законодавна чиниоца: Народне Скупштине и Владаоца, да привременом закону од 24. априла 1920. оскудева законодаван начин доношења, да он није могао да има вредности као закон све до 28. јуна 1921. и тек од тога дана важи као закон. Тиме што је у чл. 130. Устава казато да привремени закони и уредбе „важе и даље као закони, док се не измене или укину" не може члану 54. привременог закона што се тиче рокова, да да важност од 1. августз 1920., пошто тај привремени закон до увођења у живот Устава и није био закон већ наређење извршне власти које је само носило наслов закона а који је био донет на начин противан уставном на-