Бранич

Страна 52

,.Б Р А Н И Ч'

Број 3

силу која јој често недостаје при анексији. јави као политичко средство, али се никако Тако, плебисцит може да прибави једну зна- не може узети као једно правно средство чајну потпору новом стању ствари, и да се којим се регулише питање суверенитета. (Наставиће се)

ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ „УКАЗ" У ЗАКОНУ О ДРЖАВНОМ САВЕТУ

Ог. ЛАЗ. М. КОСТИЋ СЕКРЕТАР ДРЖАВНЕ СТАТИСТИКЕ (Свршетак)

Реч указ у цитираном тексту закона о Државном Савету односи се само на акта Краљева као шефа управне власти. То се види из другога одељка Закона о Државном Савету и из чл. 23., где је назначено шта све може или не може бити предмет административног спора. Најзад, то излази и из природе самог института административног судства. Законодавне функције Краља не подлеже контроли или уопште расматрању Државног Савета, тако исто ни његова судска власт. 1 ) Право давања ордена је дискреционарно право Краљево одн. управне власти. Што се уредаба тиче, њих судови, па дакле и Државни Савет, подвргавају контроли с обзиром на њихову законитост, али само ако се на основу њих донесе једно решење које није засновано на закону, него науредби која је известан закон погазила или изашла из круга законског овлашћења. Уредба као таква и даље важи, само јој извесне делове суд не признаје. 2 ) Остају дакле једино управни акти Краљеви, који могу бити предмет административног спора. Који су ти акти управе за које је надлежан Краљ? На ово питање је немогуће дати одговор који би важио за увек. Чл. 117. Устава т {те наређује, на пример, да ће се „о давању рударских, индустриских или ма којих других повластица донети нарочити закон". Тај закон би могго ставити у Краљеву надлежност право давања таквих повластица. Али сад, колико је нама познато, сва Краљева формална улога у управи своди се на примање у службу државних чиновника и официра, њихов размештај и отпуштање одн. пензионисање. Под чиновницима овде разу-

Ј ) Државни Савет има право, као и у опште судови, да цени формалну исправност једног закона. Али сам указ којим се закон санкционише одн. промулгира, он не може да ништи. Све што може, то једатај „закон" не поштује. г ) Г. Љуб. Радовановић мисли да је могућан спор и око важности уредбе као такве, без обзира је ли она примењивана, т. зв. објективан административни спор. Види одлуке Државног Савета, 1924., стр. 18 и даље.

мемо и министре. Краљ, истина, закључује уговоре са страним државама. 1 ) Али обавезност тих уговора зависи скоро увек и од пристанка Скупштине, а тече од дана ратификације. Ратификација уговора је, како је тачно приметио г. Сл. Јовановић, идентична са санкцијом закона и на исти начин се објављује. Против ратификованог уговора нема правног средства. Посланици на страни постављају се указом, као сви други чиновници; претходно добивање агремана правно је индиферентно. Што се примања посланика других држава тиче, акредитованих код нас, оно такође излази из круга правне сфере наших грађана и званично се не нотификује. Оглашење или примање рата, ма коликоважна и понекад судбоносна околност, појављује се врло ретко и не може се правним путем отклонити. Преношење Краљевске власти на престолонаследника или Министарски Савет, у случају Краљева осуства из земље (чл. 59. Устава), није чисто административна надлежност. Укратко, управна власт Краљева, уколико њена еманација бива изражена и званично саопштена, уколико дакле добија форму указа и уколико може бити предмет административног спора, исцрпљује се засад у његовој власти над официрима и чиновницима (израз чиновници обухвата не само чиновнике у смислу закона о чиновницима већ и све друге, на пример саобраћајно особље, извесне духовне положаје, као егшскопе и т. д., официре, чланове извесних државних одбора, судије трговачког реда и т. д.). Према томе, реч указ у чл. 21. закона о Државном Савету и управним судовима ваља узети, да се односи само на указе о постављењу, унапређењу, премештању, отпуштању и пензионисању чиновника, подразумевајући ту и министре и све напред наведене врсте службеника. Али, док се сви официри и даље постав-

!) Поближе о Краљевој управној власти видети Сл» Јовановић „Уставно Право", стр. 348 и даље.