Бранич

Страна 58

„ Р А Н И Ч*

Број 3.

бинама по јавним исправама, онда суд не може противно овом законском пропису за меничну 'тражбину одређивати редовно суђење и потражиоца од тражења кратког суђења одбити, па и ако је дужник умро, јер

Беседништво адвоката. Беседништво у опште, а нарочито беседништво адвоката, била су увек врло занимљив предмет за проучавање. Реч, то једино оруђе говорничке вештине, природан је дар свих људи. Само тај дар треба брижљиво обрађивати и развијати. Речитост је неоспорно вештина и то најтежа од свих. Речит човек није онај који само јасно излаже један дужи низ чињеница и зна да их добро разврста и веже. То није ни онај, који те чињенице описује живописним и живим цртама, расветљује нејасности, уклања двосмислености и из једне мисли изводи закључке. То није најзад ни онај, који дели реченице хармоничним ритмом у делове пријатно изговОрене, осваја уво, машту и срце. Прави је беседиик онај, који све те особине и тај таленат има поред вештине описивања, сликања, убеђавања, допадања и узбуђивања. Ако икоме, говорнички је дар без сумње потребан доброме адвокату. Он треба да је беседник са свима тим особинама. Његова реч..треба да је пламена, његова убедљивост до крајности развијена. То претпоставља систематско припремање, јер је беседништво веома сложена и тешка вештина. Добар беседник мора познавати и филозофију, а и остале науке у њиховим главним обележјима. Добар адвокатски беседник, мора бити јак логичар, диалектичар, јак правник и мора нада све остало, више но ма ко други, имати такта и присуства духа. Почетнички беседник, као буквар треба да зна све језичне изворе и финесе; мора се трудити да богати свој речник, који ће му служити за неисцрпан извор речи и сликовитости у говору. Он се мора вежбати у брзом изражавању мисли и у брзини говора. То захтева извесно вежбање, али је оно за њега неопходно, ако он жели своје развијање у томе правцу. У својим разлагањима он треба да се навикне на памћење, брзо класирање аргумената и њихово вешто искоришћаваШе. И Грци и Римљани, који су на беседништво гледали као на прву и најважнију ве-

пропис § 452. грађ. суд. пост. важи за друге приватне исправе, а не и за менице (Одл. Оп. Седн. Кас. С. од 12. новембра 1887. г. Бр. 3939.) Бор. А. Милојковић.

штину, сматрали су да културни људи треба да га цене као своју главну и основну бригу и тежњу. Они су према говорнику били врло строги: од њега су увек врло много тражили. Млад Римљанин, тек што га је тако рећи дадиља оставила, ступао је на вежбу и учење код граматичара. У петнаестој години прелазио је на спремање за говорништво код каквог ретора, који је обично био какав Гал. Ту се он свестрано образовао, духовно развијао и ту се вежбао у беседништву. Изучавао је све што би га могло оспособити, како у писменом састављању, тако и у живој речи. Свакодневно се морао вежбати у говору по најстрожијим утврђеним правилима. Тих је правила било за све врсте говорништва: за пледирање, за реплике, за причање и разлагање факата', за дискусију, за аргументисање и побијање аргуме.ната, за апеловање на масе и њихово задобијање. Како је то припремање систематски извођено у старо доба, тако се оно изводи и у неким савременим земљама. Данас уиностранству школе беседништва представљају 1Јпшпз на универзитетима у Енглеској, Уегеше на универзитетима у Немачкој, школе у Уједињеним Северо-Америчким Државема, где се ђаци вежбају у зреесћез у свима погодним приликама за то. С тога би врлд кбрисно било, да се и на нашим универзитетима заведу катедре за беседништво, нарочито на правним факултетима. Беседништво за адвоката је сопсЈШо зше ^па поп за његово уздизање на онај завидан ступањ славе и угледа, који иу његово занимање зајемчава, ако га он схвата онако идеално, како треба и ако стално ради на своме усавршавању. Ни једна професија не претпоставља више и свестранијег знања, од правозаступничке. Велики судски процеси често су изазивали у свету огромно интересовање и .ти су процеси увек прослављали адвокате, који су узимали учешћа у њима. Дивљење, које су ти велики правозаступници и беседници изазивали, доказало је да су Цицерон и Демостен и међу савременицима имали добре следбенике, и, несумњиво, сјајне живе примере. љ. В. С.

ИЗ АДВОКАТУРЕ