Бранич

Број 1 — 2

,Б Р А Н И Ч"

Страна 11

ступања предвиђа се у чл. 15. закона о општој царинској тарифи, по коме се Министарски Савет овлашћује, да може у случају, кад то интереси земље буду захтевали, на предлог Министра Финансија, смањити или укинути увозне или извозне царине за по]едине предмете, но с тим, да таква решења одмах нодносе Народној Скупштини на накнадно одобрење, ако је она на окупу, а ако није, онда у року од 15 дана, пошто се састане у редован сазив. Тако закон прописује, али тако се не поступа доста често у пракси Министарства Финансија. Од приличног броја таквих Одступања од закона да наведемо за сада само два. Наша царинска тарифа у бр. 5. дели пиринач на ољуштен, који плаћа већу царину, и неољуштен, који плаћа мању царину. Расписом Дирекције Царина ЦБр. 28210/1927. г. објаснио је Министар Финансија, да се пиринач, код кога је скинута само спољна љуска, сматра као ољуштен, али, кад тај исти ољуштен пиринач увозе предузећа која се баве љуштењем и полирањем пиринча, да се за њих сматра као неољуштен. На први поглед да се видети да тај распис представља сам по себи један поп зепз. Јер, кад се тим расписом чини прецизна подела робе према њеној техничкој обради, онда нити је имало смисла. нити је се смело рећи, да једна иста роба са апсолутном истом обрадом, представља за све увознике оно што и јесте стварно и у истини, а за друге повлашћене, да би платили мању царину, да та роба представља нешто, што није у истини. То би био апсолутно исти случај, као кад би се рекло: та и та тканина за сав свет је свилена, јер је заиста од свиле, али, кад је увози тај и тај, она, и ако је од свиле, није свилена, већ је, н. пр. од јуте, саргија! Али што је главно, на тај начин није се смело приступити смањивању законом прописане царине и ако је постојала намера да се учини нека олакшица поменутим домаћим предузећима. Ту није било места једној таквој неприхватљивој измислици диференцирањем једне исте робе, исте обраде и каквоће, јер су оне исте за све. То је се смањивање царине смело извршити једино фактичким редуцирањем царинске стопе или потпуним ослобођавањем на један од легалних начина. То је се, дакле, дало постићи или доноше-

њем сходне одредбе у финансијском закону или на основу чл. 15. закона о општој царинској тарифи, као штс се редовно и врло често чини. Према томе, кад наје учињена измена путем финансијског или специјалног закона, онда, кад се је већ хтела смањити царина, морало се је у свему поступити по одредби чл. 15. зак. о царинској тарифи, те је то смањивање царине морао извршити Министарски Савет, с тим, да се то решење поднесе Народној Скупштини на накнадно одобрење, а не да то смањивање изврши сам Министар Финансија, као што је то погрешно учињено напред наведеним расписом. У вези са овим конкретним случајем погрешно извршеног смањивања царине, да бацимо летимичан поглед на још једну сличну одредбу у погледу смањивања царине у чл. 12. предлога закона о општој царинској тарифи, који је чланом« * 4. тог предлога одмах уведен као закон. По тој одредби, у случају неродице у земљи и у случају сточног помора, Министарски Савет може, на предлог Министра Финансија, смањити увозне царине на људску и сточну храну и на приплодна грла, или такве предмете сасвим ослободити од плаћања царине; исто тако Министарски Савет може у случају потребе, на предлог Министра Финансија, дозволити слободно од царине увоз хране потребне за исхрану појединих крајева. Као што се види у овом иначе невешто редигованом члану с понављањем истих ставова, погрешком није унесена одредба да се и та решења Министарског Савета морају поднети Народној Скупштини на одобрење, а то је се моралс учинити и не извлачити такве случајеве испод надзора и оцене форума Народне Скупштине, јер баш та смањивања и ослобођења од царине највише могу засецати у интересе фискуса, а тиче се смањивања и ослобођења од већ узакоњених царина, дакле, стварно се врши измена закона. Дакле, Народна Скупштина се мора и по том члану 12. закона општој царинској тарифи ангажовати за давање накнадног одобрења, на исти начин, како је то учињено у члановима 13., 15., 16. и 17. тога истог Закона, јер би иначе значило, да се наведеним чланом 12. пуна законодавна власт у погледу пом. мењања и укидања царина делегира Министарском Савету, а то не сме да се чини, јер није саобразно Уставу и позитивном закону.

Повреда жига као основ за забрану — Др. Арсен М. Чубински, адвокат Неки од наших судова усвојили су праксу, се нађе жиг сличан њиховом, као и на справе, да на тражење сопственика заштићеног жига које за стављање таквог жига служе, ако одобравају забране на предмете на којима Управа за Заштиту Индустријске Својине,