Бранич

Број 1 — 2

„Б Р А Н И Ч"

Страна 21

родним. Ванбрачно дете не улази ни у материну ни у очеву породицу: оно је ЈШиз пиШиз, ван и једне породице. Легитимација ванбрачне деце накнадним браком њихових ванбрачних родитеља (рег таМтотит зидзедиепз) није дозвољена, већ је за то потребан један особени акт парламента. Пре 1834. године мати је могла, слободним означењем оца, поткрепљеним заклетвом, ставити дете на терет овоме: њеном исказу је веровано. — То је био принцип у1г%1п1 сгесШиг усвојен у погпуности. — Али је било злоупотреба и следовале су реформе. Материној речи и клетви није више поклањана потпуна вера, већ је она морала поднети више доказа. Тиме је доказивање очинства отежано, али је то отежање имало штетних последица по друштвени морал, веле неки правни писци, као нпр. Иоп Раисћег у своме делу: „Е1ис1е зиг I'Апц1еИегге а . По закону, који је у Енглеској донет 1872. године, мати може истраживати оца детињег, али само тада, ако сама није у могућности да издржава дете, јер дужност издржавања лежи првенствено на мајци. Мати се може у томе циљу обратити и општинском суду и тражити да се дете преда човеку, којега она за оца означава. Али да би успела у томе, мора се позвати на сведоке, поднети писмене доказе или бар почетак писменог доказа. Тужени има права у своју одбрану истаћи приговор: ехсерИо р1иг1ит соп$1ирга^огит и може бити осуђен само на давање издржавања. * Према начину решења питања о истраживању ванбрачног патернитета и идејама којима су се законодавци руководили при томе решавању, сва модерна законодавства можемо у главном поделити на две групе. Једној припадају народи латинске цивилизације, а другој народи германске; подразумевајући у тим групама и народе, чије је законодавсгво подлегло рецепцији правних установа ових двеју група. По првој групи, т. ј. латинској, истраживање очинства је у принципу забрањено, али ако се очинство утврди, дете следује положају оца. По другој групи законодавства, т. ј. германској, истраживање је дозвољено, али се ванбрачно дете никада не изједначује са брачним, већ је тужба материјалног карактера. Што је важно, право на тужбу припада и деци из прељубе и родоскрвњења. Сва та деца имају пак само право на издржавање — и ништа више. Постоји и трећа група, која је комбинапија ове две прве. Тој групи припадају швајцарско и белгијско законодавство. Јер је по

њима тужба час чисто новчаног карактера, а час је статусна, са последицама грађанског стања. Критеријум за поделу тужаба, и оцену њихове правне природе, јесте већа или мања доказна вредност поднетих доказа. На име, ако постоји убеђење суда да је показано лице несумњиви отац детињи, онда се утврђивању очинства дају најшира дејства; ако је пак очинство доведено само до вероватноће, онда му се дејства ограничавају. И Савињи (8ауј§пу) је правио слично разликовање: он је установио три ступња извесности у доказивању очинства: 1) Извесносг (ОегикзћеН), вероватноћа (ШаћгзсћетИсћкеИ ) и проста могућност (МоцИсћкеИ) очинства. Тужба по овој трећој групи законодавстза има првенствено новчани карактер, без статусних последица, и то због неизвесности очинства, — а само је изузетно статусног карактера.Таквог су мишљења и Росел и Мента коментатори швајц. грађ. законика, у своме делу. Мапие1 с!е (ЈгоН сШ1 зикзе, I. /.. р. 374. По чл. 309 швајц. грађ. ззк. тужбом за очинство тежи се постићи, било новчано издржавање оца у корист мајке и детета, било, поред тога, у изузетним случајевима предвиђеним законом, декларација очинства са њеним де:ством грађанскога стања. Ти изузетни случајеви, по чл. 323. швајц. грађ. зак., јесу: кад постоји обећање женидбе, злочино дело изаршено противу личности мајке (Уегђгесћеп ) и злоупотреба ауторитета, т. ј. власти, (Се^аИткзђгаисћ). Ако тужилац не би успео да утврди једну од ових чињеница, тада се примењује општа претпоставка очивства противу онога, који је са мајком живео за време законског периода зачећа, т. ј. од 180—300 дана пре рођења детета — чл. 314. швајц. грађ- зак. — Али у томе случају дете може добити само издржавање. Важно је ово: да по швајц. грађ. зак., ако се очинсгво тужбом истражује само ради тога, да би се детету обезбедило издржавање, онда је утврђење олакшано; али, ако се тужбом жели постићи првенствено улазак детета у породицу и грађанско стање свога ванбраћног оца, онда је утврђивање очинство отежано и траже се нарочити докази. Процедура судска у свакоме случају је иста и тужба застарева за годину дана. Што се тиче положаја ванбрачнога детета према ванбрачној мајци, швајц. грађ. законик примио је немачки ситем, по коме је, на основу принципа: Ке1п КМ Јз1 $е1пег МиНег КећзкШ", ванбрачно дете потпуно изједначено са брачним у односу према мајци и њеној породици, и стиче сва лична и имо-