Бранич

Страна 22

„Б Р А Н И Ч"

Број 1 — 2

винска права брачнога детета. То је зато, вели се, што је материнство извесно, а очинство неизвесно, и законодавац мора о томе водити рачуна (М. Нидег, Ехрозе Лез тоНЈз. I. I, р. 206). Треба прн томе приметити: да, што је већа интервендија државне власти, у толико је положај ванбрачне деце повољнији. Према томе друштво, примајући на себе евентуални терет издржавања ванбрачне деце, има интереса да пронађе оца, те да би он подносио терете своје одговорности. По систему германском тежи се што ши рој интервенцији друштва и државе у прив. односима грађана у опште, а специјално у породичним. Ту се истраживање очинства сматра као једна социјална установа, која ауточатска треба да дејствује приликом сваког рођења ванбрачног детета. На против у земљама латинског система приватним појединцима је остављена најпотпунија иницијатива у решавању о опортунитету истраживања. Интервенција државне власти у тим земљама сматра се као ограничење личне слободе и независности, те је народ противан тој интервенцији. С тога у њима и јесу релативно ретки случајеви истраживања очинства. Најобичније средство, којим се завођачи служе за постигнуће циља јесте обећање женидбе. И зато у томе случају, и законодавства, којаиначе забрањују истраживање, очинства, то истраживање дозвољавају. ( Игозр^ес! , ор. сЛ. !. 171). Француски закон од 16. новембра 1912. год. Рђаве последице принципа прохибиције морале, су се, без сумње; осетити и у Француској где се број рођења, па следсвено и становника, стално смањује. Видело се је, без сумње, и цењено је и то, да је тај принцип од штетног утицаја и на псраст становника, па је приступљено модификацији прописа чл. 340. Грађ. Зак., који говори о забрани истраживања очинства, на тај начин што су му одређене границе и услови примене. Управо, забрана истраживања очинства остала је и даље као правило, али су предвиђени многи изузетци. Чл. 1. овога закона гласи: чл. 340. с. сју. замењен је следећим диспозицијама, и истраживање очинства дозволиће се: 1. У случају одвођења или силовања, када се време одвођења или силовања подудара са временом зачећа. 2. У случају завођења извршеног помоћу доказних маневара, злоупотребе власти, обећања женидбе или веридбе, и ако постоји почетак писменог доказа према одредби чл.

1347. грађ. зак. — А по томе члану. као почетак писменог доказа сматра се сваки писмени акт, који потиче од онога противу кога је тражење управљено, и који акт чини наведени факат вероватнији. 3. У случају ако би постојало какво писмо или какво друго приватно писмено, које потиче од онога који је за оца означен, из којих произлази једно несумњиво признање очинства; 4. У случају када су, онај који је за оца означен и мајка, живели у стању ноторног конкубината за време законског периода концепције; 5. У случају када се је онај, за кога се тврди да је отац, старао (а роигуи) или је само учествовао у васпитању и издржавању детета у својству оца; II — Ипак тужба за признање очинства неће се примити: 1, Ако је утврђено да је мајка, за време законског периода концепције, била ноторно рђавог владања, или да је била у односима са неким другим лицем; 2. Ако је онај, за кога се тврди да је отац детињи (рге!епс1и реге) за време истог периода, био у физичкој немогућности да буде отац детињи, било услед удаљености, било последством каквога случаја; Тужба, тј. право на тужбу, припада само детету. За време малолетства детињег, само мајка, па ма била малолетна, може подићи тужбу; Тужба мора бити подигнута, под претњом губитка права на њено подизање, у року од две године од дана порођаја. Ако тужба није била подигнута за време детињег малолетства, дете може подићи ту тужбу за годину дана од дана приспелог пунолетства. — Сви ови изузетци лимитативно су побројани. А пошто их, као што се види има доста, то је одредба чл. 340. с. с1у. просто дерогирана овим новим законом. — Нарочито још ваља и то напоменути: дауопште није дозвољено истраживање очинства, па чак ни материнства, оне деце, која су рођена од сродника између којих је брак забрањен, — тз. еп{ап1з шсезћдеих, — или која су плод прељубожинства, — тзв. еп{ап1з асЈиИегЈпз. Па не само да није дозвољено истраживање очинства и материнства такве деце, — већ се иста не могу ни признати, па ни позаконити. — Наш законодавац, међутим још није стигао да реформише своје раније наређење. А није нам познато ни какво је гледиште заступљено у овом пројекту грађ. законика за целу нашу државу.