Бранич

Број 1 — 2

„Б РА НИ Ч"

Страна 23

Конкубинат „Всиге, шап§ег епбешђ1е, Ез1 шаг1а§е се гпе зешћЈе, — рекао је француски писац 1.оу5е1 мислећи на конкубинат. Ако цва лица разнога пола живе у фактичкој заједници сличној заједници брачној, онда се из тога факта изводи претпоставка, као из тзв. роззезбшп с1'е1а1, да је отац детињи конкубин т. ј. лице које је живело у конкубинату са мајком детињом у времену зачећа. Нередовне заједнице постају све више и многобројне, нарочито у варошима. И о томе се мора водити рачуна. Слободна заједница не сме се игнорисати, већ се вели 1Ј105р1ес1 мора предвидети и систематски регулисати. Заш1 Јиз1е је рекао: „Сеих 5'аЈшеп1 зоп! ероих". Има међутим животних односа, који не подлеже утицају закона и законских реформи. Еволуција живота и животних обичаја детерминише еволуцију законодавства и о тој еволуцији законодавац мора водити рачуна (р. 214.). Стога и за конкубинат, аналого претпоставци очинства у законитом браку, постоји претпоставка : „Ра1ег 15 ез1 §иеш сопсићша1иб с!етоп{гап1". Али то, у сваком случају, остаје само претпоставка потребна за пријем тужбе за очинство а суду је остављена слобода оцене о очинству. Приликом законске реформе установе исчраживања очинства 1912. год. у Француском Сенату развила се је била једна дуга и упорна дискусија око тога: да ли да се у законски текст унесе реч конкубинат , или реч соћаМГаИоп која значи : заједнтки живот, живот под једним кровом. Јер је сматрано, да само помињање те речи у законском тексту, значи посредно законско признање те илегалне заједнице. Чињени су приговори и о неморалности те речи, али је она ипак, као шго је познато усвојена. Пошто ова друга реч соћаШаНоп има широко и неодређено значење, те би дала повода злоупотребама. Исто тако о појму ноторносги конкубината, коју ноторност француски закон од 1912. год. тражи не постоји никаква јасна законска одредба, већ је суду остављена потпуна слобода оцене. Општа претпоставка очинства у законодавствима германске групе Ова законодавства су, као што смо већ раније напоменули, либералнија, и у њима је остављено широко поље истраживању очинства, а не само у лимитативно побројаним случајевима, као у законодавствима групе латинске. Али се само, по германској

групи законодавства, једном већ утврђеном ванбрачном очинству не даје шире дејство, већ се све последице тога своде на обавезу издржавања. На супрот томе, по латинској групи законодавства положај ванбрачне деце, повољнији је, али је доказивање ванбрачног очинства отежано. За успех тужбе обично треба да се докаже: 1) Постојање односа између ванбрачног оца и матере детиње, и 2) Узрочна веза између трудноће и тих односа. Но од тужиоца, који је у овоме случају ванбрачно дете, мајка детиња или које друго на тужбу овлашћено лице, не тражи се утврђевање те узрочности, Она се претпоставља ; јер се као физиолошки факат готово и не може утврдити. А на тој немогућности утврђивања баш се по германском систему и заснива разлика у положају између брачног и ванбрачног детета. Јер брачно дете, или боље речено дете рођено у браку, има за себе претпоставку: „Ра1ег 18 е$1" — у целости, и ко би противно тврдио, имао би то по принципу: Асгог1 1псићИ ргодаИо, и да докаже, и да противним доказима обори ту претпоставку. Дете пак рођено ван брака налази се у несугњиво тежој улози, у улози тужиоца. Оно има презумпцију ванбрачности противу себе и дужно ју је обарати. Али се и од њега не тражи да баш стварно утврди очинство већ се очинство претпоставља, само кад је утврђено несумњиво постојање животних односа између мајке и ванбрачног оца. Та је претпоставка, пак јипз ГапШт, и лице које је за оца показано има ту прет^ поставку да обара. Тако, дакле, ту разликујемо два факта: 1. Постојање сексуалних односа и 2. Узрочну везу између тих односа и зачећа. Код законске деце закон претпоставља оба ова факта, а код ванбрачне узрочни однос између сексуалних односа и концепције претпоставља се тек пошто је први факат, т. ј. постојање односа, потпуно утврђен. Но при свем том, очинство остаје једна мистерија и тешко је, ако не готово и немогуће, доћи до материјалне истине. Те као једино средство остаје оперисање са претпоставкама, добивеним на основу позитивном науком утврђене чињенице т. ј. времена од концепције до рођења и његовог потребног минимума и максимума. То време пак остаје исто и данас као у доба Римљана. Које је време утврдио још славни римски лекар Хипократ. По немачком грађ. законику: „А1б Уа1ег (Зе5 ипећеНсћеп КшсЈеб 1ш 5шпе сЗег §§ 1708. ћЈ5 1716. \^ег сЗег ШИегћаШ с1ег ЕтрЈап-