Бранич

Страна 24

„Б Р А Н И Ч"

Број 1 -- 2

^шбгек ђеј^ешоћп! ћа1, ез зе! сЈепп, базз гисћ ет апсЈегег 1ћг ЈппегћаШ сЈЈебег 2еН ћеЈ§еу/оћи! ћа1." (§ 1717., а1. 1; немач. грађ. зак. Лицу против кога је управљена тужба за утврђивање очинства, према позитивним законодавствима стоје разна средства на расположењу за одбијање тужбених навода. Такво средство нпр. ехсерПо р1иг1ит сопзШргШогит, које је усвојено у немачком грађ. законику, а које се састоји у томе: што тужени изјављује да је, поред њега, мајка детиња у времену зачећа стајала у сексуалним односима са неколицином, те да је према томе очинство неизвесно, пошто постоји 1иг1>а11о зап^иШз. Тај приговор тужени мора и доказати по принципу: Кеиз 1п ехсф1епс!о /ИасГог. Осим тога туженом стоји на расположењу приговор физичке немогућности, приговор неверства мајке или приговор рђавог владања у опште и т. д. Активна способност за тужбу. Ваља нарочито забележити кроз какве је социолошке фазе прошло ово важно питање проблема истраживања очинства. Тужба је прво припадала искључиво мајци и имала је за предмет тражење накнаде штете. Право детета апсорбовано је било правом мајке и мајка је добијала једну глобалну суму, где су улазили и трошкови око издржавања и неге детета. Мајка је пак водила спор не као заступник детињи, већ у своје лично име. Тај систем је усвојен у многим државама, а између осталих у Данској и Енглеској, и аспирисан је старим правилом француског права ^1гц1п1 сгеЛИиг. По неким законодавстнима тужбу је подносила сама власт, специјално општинска, пошто је и општина заинтересована. На послетку тужба ова, која је првобитно припадала само мајци, постепено се распарчава на две тужбе : једна припада мајци, којом она тражи накнаду трошкова око трудноће и порођаја, а друга припада детету, које лично, или преко свога заступника, тражи издржавање. Пасивни субјект тужбе јесте редовно оно лице за кога се тврди да је отац детињи. Ако је то лице малолетно, онда спор за њега води његов законски заступник. — Али се ова тужба, у случају ако је лице, противу кога постоји претпоставка очинства, умрло, може подићи и противу његових наследника. По чл. 1712. нем. грађ. зак. право на тражење издржавања не гаси се смрћу очевом;

издржавање припада детету баш ако је отац умро и пре његовог — детињег рођења. Француски закон од 1912. год. не говори ништа о томе; а по швајцарском грађ. законику дете има право на тужбу за издржавање и противу наследника онога лица које је за оца његовог означено. Законодавци се при томе руководе заштитом моралних и материјалних интереса детињих. О застарелости тужбе за очинство Питање о застарелости тужбе по предмету истраживања очинства, врло је разнолико решено у позитивним законодавствима, и то је једно од најделикатнијих питања. По чл. 308 швајц. грађ. закона тужба се може подићи и пре рођења детета, а на основу правила: 1п/апз сопсер1и$ рго па1о ћаде1.иг циоИев с(е соттосИз ешз ацћиг. По швајц. грађ. законику право на тужбу за очинство застарева за годину дана, а по немачком грађ. законику та је тужба незастарива. При оцени питања о застарелости у неким законодавствима води се рачун о томе: да ли је ова тужба личног или имовинског карактера, т. ј. да ли се њоме циља на добијање издржавања или баш на утврђивање очинства, са последицама личне природе. Па ако је тужба статусног карактера, она је као таква незастарива. — Незастаривост ове тужбе постоји у Немачкој, Аустрији, Шведској, Норвешкој, Данској и још неким др жавама. Дакле у оним где је истраживање очинства дозвољено. Многи правни писци предлажу краткорочну застарелост и веле: да то захтева интерес стабилности породичних односа. Немачки правник Моћг, пледирајући за краткоручну застарелост, вели: „Ез 131 еше 1а1а1е басће, с1еп Уа1еззсћа{фгопезб ше ет Оаток1еббек\уег1 ићег бЈсћ бсћ\уећеп гис бећеп". У Француској, Белгији, Холандији, као и у Швајцарској, тужба ова, у колико је у опште дозвољепа, подлежи краткој застарелости. Заклетва као доказно средство — у споровима за истраживање очинства Извесна законодавства, као што је нпр. дански закон од 1908. године, усвајају заклетву као потпуно доказно средство у овим споровима и њом се могу послужити тужилац и тужени; те тако исход процеса често зависи од тога коме ће бити додељена заклетва. Међутим, то многи^осуђују и веле: да би се једино умесно могла усвојити допуњујућа заклетва, када је тврђење једне стране иначе