Бранич
4*
број 1 — 2
„Б Р А Н И Ч"
Страна 27
Реформа казнених законика у Немачкој и у Аустрији — Бор. А. Милојковић, судија у пензији. —
Покрет за реформу казненог законодавства захвата све више корена на западу Европе. Ми ћемо овде у кратким потезима изнети реформну тежњу у Немачкој и Аустрији, где су нове идеје кривичнога права и криминалогије дошле до јасног изражаја. Крајем 1927. године пред законодавним телом Немачке и Аустрије надазио се један исти пројект казненог законика, и по ономе што се жели — у току ове године несумњиво, обе те земље добиће чак и текстуелно скоро истоветан казнени законик. Ако политичком ујединењу ове две земље стоје на путу уговори о миру и политичке прилике, законодавном ујединењу ове две земље сматра се да не стоји ништа на путу, јер је оно израз исте културе, истих потреба и истих правних односа. Чак је била идеја да би чланове законодавног одбора оба суверена парламента требало саставити у даљем раду, али је се место тога (као више опортуно) усвојило : да само аустријски парламенат изабере три лица ради одржавања идејне и пословне везе са законодавним Немачким одбором док се овај пројект не приведе у дело. Потреба за реформом осећа се у обе земље већ више деценија, јер су казнени закони у обе земље застарели да не одговарају ни правној свести ни ступњу културе садашњице. Садањи немачки казн. зак. од 1870. год. ни у доба његова доношења није важио као савремен ; а аустријски од 1852. год. је ултра-реакционаран, на што указује и сама година његова постанка, у толико више што је 1 он, тако рећи, само препис онога ранијег закона од 1803. год. који му је претходио. Идеју заједничког пројекта дао је бечки професор универзитета гроф Глајспах у 1921. год. на једном конгресу.*) У идућој години већ је био израђен један незваничан немачки пројект, ради кога су се у истој години састали правници обе земље. Овоме пројекту следовао је аустријски пројект, а оба ова пројекта послужила су за основ овом званичном пројекту немачког министарства правде из 1925. год.**)
*) У 1874. год. онд. аустр. Мин. Правде (који је важио као ауторитет у крив. праву) предлагао је да се за Аустршу просто препише тадањи немачки Казн. Зак. као бољи. **) Иначе је у обе земље још до светског рата било више пројеката пред законодавним телом.
Главне идеје и одлике овога пројекта јесу: Одбацујући у принципу стару теорију застрашавања (одмазде казном), — он се ставља на гледиште најмодернијег схватања поправке кривца (специјална превенција). Казна има за циљ, да оне који су једном посрнули опомене, а оне који су се својом кажњивом радњом показали као непријатељи друштва да узме на васпитање. Само тренутни злочинци још могу бити застрашивани, и ту се још једино може остати при старом циљу казне : да казна треба да застраши. Сва угрожења казном прожета су тежњом : да никада не треба применити казну, која у својој основи не користи поправци, јер би се без тога постизало обрнуто. Циљ казне и целокупног казнено-правног поступања јесте: поправка злочинца. Злочинца треба казном, и разним другим срествима, повратити друштву и начинити корисним конструктивним елементом друштва. Казна је, дакле, само једно друштвено - педагошко средство за васпитање (гезр.: поправку) злочинца, а кажњава се не кривично дело већ учинилац. Ово педагошко схватање у истини највише и одговара потреби стварности, јер се приметило да се према досадањем начину кажњавања, нарочито код казни дугим лишењем слободе злочинац врло често огорчава противу друштва, а код малолетника злочинци се баш спреме и васпитају за окореле злочинце, а то је све оно што се најмање сме допустити, и што увиђаван законодавац мора да сузбије на време згодним начином. Кажњиво је само намерно и нехатно извршено кривично дело, ну учинилац не одговара и за нежељену последицу свога дела, као у старом закону. Тако ће н. пр. учинилац одговарати за убиство у разбојништву само онда, кад је убиство могао и предвидети, и кад је на исто и пристао. »Умишљено дела онај, ко са знањем и вољом оствари обележја кривичног дела" — § 17. пројекта У истом пропису предвиђа се и с1о1из еуеп1иаНб, кад се остварење држи само за могуће, и на исто пристаје на случај да дође до остварења. По § 13. пројекта неурачунљив је онај, ко у време дела пати од поремећаја свести, или му је душевна радња у опште поремећена услед болести, те не може да увиди противправност свога дела. Умањена урачунљивост у време дела из пом. разлога ублажава казну. За неурачунљиве злочинце сматра се, да казна не може бити срество за њихово по-