Бранич

Страна 26

„БРАНИ.Ч"

Б ој 1 — 2

Специјална права мајке према оцу ванбрачног детета Кето аи(1Ја1иг ргорпит 1игрЈ1ис1Јпет а11е§ап5. Истраживањем очинства ванбрачне деце желе се постићи два циља: 1. ироналазак оца да би се ванбрачном детету обезбедило издржавање и помоћ, и 2. укидање разврата и предохрана од завођења. — Јер што су теже последице очинства, мисли се да ће у толико бити умеренији инстикти завођача. По законодавствима :норвешком, данском, белгијском и холандском, мајка има право на накиаду трошкова изазватих порођајем и њеним личним издржавањем, за неколико недеља пре и после порођаја. По немачком и швајцарском законодавству мајка има право, не само на накнаду порођајних трошкова у правом смислу, већ и на накнаду свих других трошкова, проузрокованих трудноћом и порођајем, посредно или непосредно. Ова законодавства су инспирисана принципом правичности: ко другоме штету причини дужан ју је и накнадити. То пак право мајчино подлежи врло краткој застарелости. По канонском праву поштена девојка имала је право да тражи од свога завођача: или да се овај њоме ожени, или да јој накнади штету, односно да јој даде мираз за удају. То је позната тужба кааонскога права : АсИо с1ис е! с1о1а. Треба приметити да, по систему латинског законодавства, у опште, за успех материне тужбе за накнаду штете и трошкова, потребно је да је очинство резултат кривичног дела очевог, — док је по германском систему довољан за то сам факат очинства. — По немачком законодавству величина издржавања одређује се према друштвеном положају ванбрачне мајке, а не према друштвеном положају пронађеног оца. Разне теорије о основу тужбе за истраживање ванбрачног очинства. Једна од најважнијих теорија, о правном основу тужбе за истраживање ванбрачног очинства, јесте теорија делекта. Према тој теорији обавеза ванбрачнога оца рађа се из једног деликта. Овај се деликат састоји у факту ванбрачног живота. Последица теорије деликта јесте та, де се искључује приговор: ехсерИо р1ипит. Те ако су више њих живели у интимним односима са мајком, онда су ови солидарно одговорни за издржавање детета, као саизвршиоци. Ова је теорија некада имала много при сталица, нарочито у Немачкој, али се сада више не може бранити. Јер се данас не може узети да је ванбрачни полни живот, као такав, противправан, осим ако у себи не садржи.неко специјално кривично дело, нпр. силовање, поељубичинство и т. д.

По једној другој теорији, која је такође из Немачке, основ обавезе ванбрачног оца лежи у самој вољи његовој. Јер, вели се, сваки човек који живи у интимним односима са неком женом, зна тачно какве последице мвгу потећи из тих односа и каквим се последицама излаже. Он зна такође, да је за време законског периода зачећа, мати могла ступити у интимне односе са другим људима, од којих је дете може бити зачето. Он познаје све опасности, а међутим их занемарује и врши сексуални акт, — те према томе и треба да сноси све последице истога. — Јер тако радећи, он чини једну велику грубу погрешку, си1ра Ша, за коју треба и да одговара. По немачком правнику СНтегШа1-у, који је ову теорију и предложио, тај и такав акт дотичнога лица представља један циаз! соп1гас1и8. Неки заступају мишљење, да основ обавезе очеве лежи у томе факту: што је дао живот једноме бићу, т. ј. у акту креације. А већина модерних правника дели мишљење, да је основ обавезе очеве у вези сродства која постоји између ванбрачног оца и његовог ванбрачног детета. Даље постоји, као најновија, теорија ризика, ИгеоНе ди г!з^ие, која је примењена у законодавству о зашти - ;и радника, где је теорија кривице замењена теоријом ризика. Писци се при томе служе аналогијом. Раденик, веле, који је жртва несретног случаја при раду, да би добио накнаду, није дужан доказивати да има кривице до власника предузећа што се је случај догодио. Власникова одговорност стоји већ у самоме томе факту: што је ставио у покрет и рукује једним предузећем, које омогућава дешавање несретних случајева. (Теорија професионалног ризика — 1ћеог1е (1и г1$С]пе рго/езв1опе1). Али по овој теорији ванбрачни отац може бити осуђен, једино и искључиво, на давање издржавања своме ванбрачном детету. Ризик очинства вели се, потиче из заједничког интимног живота ванбрачног оца и мајке, у томе постоји аналогија са ризиком који потиче из функционисања једног предузећа. Закључци. Ценећи по духу модерног законодавства, иде се томе, да се ванбрачна деца изједначе са брачном и да се дозволи што је могуће слободније истраживање ванбрачног очинства. Наполеон је, у своје време, изјавио. да друштво нема интереса да копилад буду призната. — ,,1а зосШе п'а раз (1'Меге! а се дие 1ез да!агс1$ зо/еп1 гесоппиз ", — али га модерни законодавци демантују. Средње решење биће пак по нашем мишљењу најбоље и најцелисходније.