Бранич

Број 1 — 2

,ђ Р А Н И Ч"

Страна 29

види, учињен један очевидан напредак према ранијем закону, где је судија имао само дужност да предузме стриктно одређене мере, и да шеметички поступи у примени казненог законика. Даље важније одлике пројекта јесу: свођење нужне одбране на умерену одбрану, признање светског принципа, изједначење реалног стицаја, лажан исказ сведока пред влашћу пројект не сматра више за иступно дело зш §епет, појам велеиздаје је сужен и упрошћен. Установљава се једна нарочита врста затвора т. зв. сизккИа ћопез1а не везана за поједина кривична дела (н. пр. за двобој, какав политички злочин), који ће се применити само на кривична дела из незнатних, ситних побуда. Иначе неке ситније правне повреде пројект у опште више не сматра за кривична дела. Досадање кратке казне лишења слободе пројект ограничава и своди на много мањи број или их замењује новчаним казнама, или дозвољава замену новцем кратке казне лишења слободе. Повреду тела у разбојништву треба казнити строже, но повреду нанесену од једног иначе мирног али увређеног човека. Ситније деликте (до сада сматране за иступе, а по изузетку и за преступе) пројект избацује из оквира казненог законика и сматра их или као т. зв. полицијско неправо (чисто полицијске деликте, које ће кажњавати полицијске власти по специјалном закону) или као исгупе противу јавног по ретка (Огс1ипп §5ићег1гећ1п §еп, за које ће се гакође израдити специјалан закон). За малолетнике предвиђа се специјалан казнени законик, за којим је велика потреба, јер закони у снази са својом несавршеном и једноставном процедуром лиферовали су од малолетника из године у годину један сталан злочиначки кадар, који није опадао! На велику потребу за овим законом указују страшне статистичке цифре Беча, у коме је читава петина укупно осуђених сам малолетник испод 20 година. Усвајајући захтеве новога времева, тежња је пројекта да специјалним установама спасе малолетне злочинце досадањег сграшног изгледа за будућност. Нарочито деци, која су учинила кривично дело не из покварености карактера, већ из хрђавог васпитања, очевидно је да се мора помоћи овим специјалним казненим закоником за малолетнике-Пројектсамопредвиђа неурачунљивост малолетника испод 14 година, а иначе у колико ће се малолетни-

цима у опште дело приписати у кривицу, и под којим условима, то је остављено да се регулише поменутим специјалним закоником по коме ће се у опште малолетници третирати друкчије но одрасли. С друге стране опет пројект је створио више одредаба за потпуно нова кривична дела непозната старом законику, а то су дела против проневере у управи туђег имања. Неке злочине казненог законика у снази пројект сматра за преступе или просто полицијско неправо. Ну ипак има неколико појединости где се немачки и аустријски пројект не поклапају. То су ситнија одступања, која произилазе из разноликости црквених и санитетских закона у снази. Иначе важна су само ова два крупнија одступања: 1) смртну казну немачки пројект задржава, а устријски избацује, јер је уставом укинута; 2) код медицинско-индицираног побачаја, немачки пројект има један специјалан пропис, који аустријски пројекат не садржи, по коме је пропису такав побачај некажњрњ и није кривично дело побачаја. Недостатак овога специјалног прописа у аустријском пројекту чини, да је се ту остало при старом становишту досадањег казненог законика према коме се и такав побачај увек сматра за кривично дело обичног побачаја све док се у истрази не докаже да је тај побачај морао бити и да је изазвао стање нужде. Дакле према аустријском пројекту стање нужде може да послужи за извињење од казне, из чега опет излази да ту увек стоји у изгледу кривична истрага, и да тек иследник (судија) има да одлучи за сваки конкретан случај: да ли постоји или не постоји кривично дело побачаја?

Као што се види либерализам и хуманитет провејава из свију одредаба овога пројекта. Изгледа на први поглед, као какав чудан историјски парадокс: да је стара конзервативна и реакционарна Аустрија за ових 7—8 послератних година интензивно радила на томе да се отресе не само свога старог казненог законика, већ и свих оних застарелих закона којихсе блажена Југославија још грчевито држи. По великом историјском закону акције и реакције све оне слободоумне и хумане идеје које су цео 19. век биле систематски сузбијане и угушиване, долазе сада до свога необично јасног израза и брзог остварења стручно и зналачки обрађене од свих ауторитета .