Бранич

Страна 30

,Б Р А Н И Ч"

Број 1 — 2

СУДСКА И АДМИНИСТРАТИВНА ПРАКСА

Уговор о закупу стана закључен између закупца и закуподавца у корист трећег лица за опредељено време, кад је раскинут уговором о раскиду пре рока, раскид важи и за онога у чију је корист закључен, јерје он пазакупац и као за таквог важи и за њега раскинуће уговора. М. Р. у тужби против Ог. К. К. поднетој првост. суду в. Београда представио је, да му је тужени остао дужан од кирије за стан у његовој кући а за време од 1. јуна до 15. септембра 1926. рачунајући по 5150 дин. месечно што чини суму од 18.025 динара. Тражио је пресуду, да му тужени плати ову кирију. Доказ је главна заклетва. Тужени није примио понуђену главну заклетву. Даље је одговорио: дт је до 1. маја 1926, г. био закупац И. Б. у његовој старој згради подлежалој реквизицији. Да би могао да поруши своју стару кућу споразумео се са туженим, да му нађе други стан, који ће Б. плаћати, а тужени ће Б—у давати онолико колико му је плаћено и за стан у његовој кући, па је то и учинио нашавши стан у тужиочевој кући, и по споразуму с туженим Б. је закључио стан од 1. маја до 1. нов. 1926. г. Међу тим, чим се је тужени уселио и платио стан Б-у за мај месец, овај је отказао стан тужиоцу. За доказ, да је Б. узео од тужиоца стан за време од 1. маја до 1. новембра 1926. г. поднео је препис тужиочевог акта од 2. јуна пр. г. упућеног кварту палилулском као и саслушање Б. код истог кварта. Позвао се у заштиту на Б. који се заштите није примио. Првост. суд је нашао: „Признањем парничара утврђено је да је тужени од 1. јуна 1926. до 15. сеп. 1926. г. становао у кући тужиочевој, даље је нашао да је тужени становао као закупац — § 677. гр. з. —, што се утврђује признаницом Држ, Хипот, Банке од 14. септ. 1926. г., коју је тужени приложио на белешци, а по којој је за рачун тужиоца положио на име кирије за време од 1. јуна до 15 септ. 1926. г. Тај закупни однос доказује се том чињеницом, што је тужени представком од 31. авг. 1926. г. упутницом кварту палилулском упутио отказ стана за 15. септембар 1926. г. Факат, да нема писаног уговора о закупу за означено време ни у колико не мења ствар, јер конклудентна радња туженога, која се састоји у факту становања у згради тужиочевој

и у томе, што је кирију депоновао за рачун тужиоца представља закључење уговора". Пресудом од 6. априла 1927. г. Бр. 19203. осудио је туженог на плаћање кирије по тужби. Б. А. С. у II. од. нашао је, да првост. пресуда не одговара закону. „Нетачно је нахођење првост. суда, да је тужени становао у тужиочевој кући као закупац, што изводи из конклудентних радњи — сгановања и плаћања кирије за рачун тужиоца,.јер се из самог признања тужиоца учињеног писмено код полиц. власти а на име из његовог акта упућеног кварту палилулском 2. јуна 1926. г. утврђује постојање једног са свим другог правног односа између тужиоца и туженог, који ни по чему не даје закупни однос. Из те представке се види, да тужилац признаје, да је са другим лицем закључио уговор о закупу а не са туженим, јер његово признање гласи: „И. Б. узео је од мене под закуп стан у мојој кући за време од 1. маја до 1. нов. 1926. г. и у исти сместио г. Ог. К. К. — туженог". Кад се текст овако признатог уговора про тумачи с обзиром на наређење §§ 546. у в. § 8. и 10. гр. з., онда Б. А. С. налази, да се из овог и оваквог уговора, који је тужилац закључио са И. Б. јасно види и признаје, да је тужилац пристао, да за уговорено време у закупном стану од стране Б. станује тужени. Из тога факта с обзиром на наређење § 546. гр. з. изводи и закључује да је између тужиоца и И. Б. закључен уговор о закупу у корист туженог, да је тужени самим тим, што се уселио у тужиочеву кућу пристао на ту корисницу, и да се оваказ уговор закључен у корист трећег лица не може за време предвиђеног трајања уговора мењати у погледу корисника, без сагласија онога, у чију је корист овај уговор и закључен. Навод тужиоца да је закупац И. Б. даљи закуп овога стана отказао још 14. маја 1926. г. за 1. јуни 1926, г., и да је тужилац овај отказ примио, без вредности је, јер је ту жилац, кад је већ пристао да тужени станује у том стану за. уговорено време т. ј. кад је већ по закљученом уговору био у обавези према кориснику — туженом §§ 540., 546. и 547. у в. § 10. гр. з., био дужан, да отказ уговора прими тек онда, кад за то добије и пристанак онога у чију је корист уговор и закључен а ово обзиром и на § 699. гр. з. Тужилац не само да ничим не дока-