Бранич

Број 3

Б Р А Н И Ч"

Страна 59

Пишчева студија садржи два одвојена дела: први је посвећен питању браколомства са кривично-правног гледишта а други истом питању са правно-политичког гледишта. Први део, претежно правне природе, третира појам и битна обележја, кривца и казну код браколомства. У редовима који садрже мисао пишчеву, поред сгручног излагања, налазе се се богати прилози и опажања из обичајног права. Они објашњавају ову мутну материју и дају јој нову светлост, свежину, јачину. Гледани кроз правну призму, они служе као одлична подлога модерном законодавцу и указују му на пут којим треба да иде. С тога ће, ови редови бити, за многог правника, као што је случај и са потписатим, права откровења. Друге део, у коме се третира браколомство са правно-политичког гледишта, јесте за нас много интересантнији. Он је синтеза ерудиције пишчеве, есенција његових дугих истраживања и опажања по овом питању. Овом делу, мислимо, писац није поклонио довољно пажње, нарочито није у довољној обимности изложио своје сопствено мишљење по овом питању, што му озбиљно замерамо. Закључак пишчев као и цео овај други део, захтевали су много више места, него што га је писац вероватно имао на расположењу. Иначе, на други начин, овај недостатак се не да правдати. Сви они, који траже претерану опширност, саопштења многих случајева из праксе, дубоке микроскопске анализе каквог подређеног питања главном, хипотетичне закључке, биће разочарани, јер све то ово дело не садржи. Неки ће рећи, да је ово његова мана. Ми пак тврдимо, да је то једна од његових добрих страна. Ово дело није сувопарна правна студија, јер јој то није био смер; оно није ни правно-политичко дело, јер би га то довело на терен који оно додирује само делимично; оно је само кратак, али дубок преглед стања позитивног и обичајног права по овом питању, и схватања до којих је писац дошао изучавајући ово питање. Као такво, дело г. Д-р Јелића послужиће корисно сваком оном, кога интересује стање позитивног упоредног законодавства по овом питању, као и стање нашег обичајног права. То је

Управа Удружења Јавних Правозастлпника На својој пленарној седници Управа Удружења, изабрана на годишњој скупштини одржаној 11. марта ове годнне, конституисала се овако:

уједно и најскромнија препорука ове књиге. Међутим, делима г. Д-р Јелића не треба можда ни ова препорука. Њ;гове раније студије из кривичног позитивног и обичајног права, међу којима је једну недавно наградила Академија Наука, учиниле су ту ретку част писцу, да се сви његови доцнији радови примају са пажњом и збиљом, како се' то ради увек кад су пред нама објективне научне студије. Ми можемо само са задовољством да констатујемо, да је ово последње дело г. Д-р Јелића, потврда његове правне репутације сгечене ранијим радовима. Д-р Видан О. Благојевић адвокат. „Одлуке Државног Савета" Г. А. Ђ. Агорић, се :ретар Глазне Конгроле, издао је под горњим насловом књигу, у коју је унео саветске одлуке о тумачењу одредаба из закона: чиновничког, саобраћајног, војног и др. Он је успео да међу многобројним и разноврсни?,; одлукама пробере оне важније, које се односе на признање ратних, самоуправних, дневничарских година службе; на превођење пензија по чл. 108. Инвалидског Закона; на чл. 137, 146, 2. ст. закона о чин.; чл. 300. закона о устројству војске; правни значај „извршног" решења и т. д. Књига је тим интересантнија, што су у њу унете противречне одлуке код истоветних случајева спора. Да спорно гштање буде јасније, унета је, тужба Главне Контроле (или прив. лица), пресуда Државног Савета, којом се тужба уважава а Министрово решење ништи. За тим, у истоветном случају, пресуда којом се пгужба одбацује (а решење оснажава). За једно и друго гледиште наведено је више пресуда и одлука. Писац се није ограничио на просто сређивање одлука, већ их је пропраћао језгровитом критиком, која показује потпуно познавање ствари. Књига ће корисно послужити државним чиновницима. Онима, пак, који су позвани да примењују законе, и адвокатима, ова је књига неопходна. Има 175. страна великог формата и на крају регистар. и. п.

Управми Одбор: Председник г. Обрад Б. Благојевић; први потпредседник г. Љубомир В. Стефановић; други потпредседник г. Д-р Драгутин Јанковић; благајник г. Милутин С. Поповић; секретари: г.г. Милан Живадиновић и

Белешке