Бранич

Страна 46

,.Б Р А Н И Ч"

Број 3

зерИете есШ;10Г1 геуие раг е{ тЈве аи јоиг раг Ј. Регсегои, Рагјз, 1925. р. 113.). 1 и 81гашт гакопо (ЗаУ81у1та, з1ау1јапје рипо1е!тћ Пса роЛ 81агао81уо УГ81 8е па озпоуи 8ис1зке ргезисЈе. Тако. и Ргапсивкот Ргауи 1о зра(3а и паЛегпоз! ргуоз!ереп1ћ зиЗоуа (в1агао§1уо гћо§ (Јизеупе ћо1езЦ 1о је Г1п1ег(31'с110п, з!ага1ас зе гоуе оус!е 1е 1и1еиг, а з!ага1ас кос! з1агаоз1уа гћо§ (Јибеупе петос), 1аЈћ1е88е (1'езргИ, Ш гћоа; газЈрпШуа, 1е сопзе11 јисНааЈге): V. А. СоИп е! Н. СарИап!, ор. еИ., I. I., р. 584. е! зију., р. 601. е! зију.; М. Р1ап1о1, ТгаИе е1етепШ1ге Ле ВгоИ сггп, 10,-ете еЉНоп ауес 1а соИаћогаНоп Де беогдез КЈрег!, 1. 1., Рапз, 1925. р. 647. е! бшу., р. 667. 1Ј Иетаскот Ргауи је га б!ау1јапје рос! 81агаоб1то рипо1е!п1ћ Пса пасИегап Ат1з§егјсћ! (V. о игесЦепји оу1ћ зи^оуа, којј зе зазкојј јес1по§ зисПје, §§ 22. а 24. (Јез бепсМзуег&ззипдззезек уот 27. I. 1877.—20.-V.-1898.—5.-У1.-1905.), ћПо 1о гђод с1изеупећо1ебН Ш летосЈ („Еп1тип(Н§ип §8 ^е§еп ОеЈз1ебкгапкћеИ ос!ег \те§еп Сејз^еззсћлуасће) Ш гћод гавјрП1§1уа Ш рјјап81уа („Еп1тип(Л§ип§ \уе§еп Уегзсћ\уеп6ип§ ос1ег \те^еп ТгипкзисМ"): §§ 645. 11, §§ 680. 11. ^ет. 6га(3ј. биа. Роз1ирка оа 27.-1.-1877,—20.-У.-1898. —5.-У1.-1905. V. о?с1е Бг. ВегпћапЗ МаЦћЈазз, ор. сИ., § 672. а 674. 0 етеп!иа1п1т тегата зиДа ргоИу оса роуо(Зот ос!пзке у^азИ („Маб8ге §е1п (Зез УогтишЗзсћаЉ§ег1сћ1ез„) v. 1з1о <1е1о, 81г. 642. 2а зис1зки паЛегпоз! код 81ау1јапја ро<3 з1агао81уо рипо1е1пЈћ Нса, (ЗЈе Еп1тип(3ј§ип§ (ћПа оуа ро!рипа, сНе Уо11е ЕШтишЗезипд: б1исај (Зег Се1з1езкгапкћеЈ1 1 (Зег 6е181езсћшасће, ћПа опа оратсепа, сНе^ћезсћгапк^е Еп1тип4ј§ип§ 12 ЈзИћ гаг1о"а Ш гћо§ газјрп1§1уа осЈпозпо а1коћоНгта П1 г1оиро!геће пегупјћ о!гоуа, Кегтеп^ЈНеп), §§ 1. (ро ргуот 0(3е1јки оуода §-а то§и ћШ ,Уо 11 еп1тип(11 '§1° гћо^ с1и§еупе Бо1е8И Ш з1аћо8Н 1 ша1о1е!шс1 ргеко зес1те §осћпе : „ићег з1ећеп Јаћге") 1 2. аизЗг. (1ег Еп1типШ§ип §8ог(1пип§ оЛ 28. Јипа 1916. §о<3., уЈ(ЗеН §§ 12. а 15. оуода 2акопа (Ог. Р. Ећтег, 1)1е с1гег УокеПеп гит ЛПет Впгдег1. О-езеГгЂисћ ипЛ Лге ЕпШппсИдипдвогппипд, Огах, 1917., 8. 213. а 217. ХЈ Нгуа1зкој 1 81ауоп1Ј1 па(31е2поје „0(31исјуаН о оп1т оЉесЗђата зи(Зоуа ко!агзк1ћ, којјта зе гасН таћпИозИ Ш 1ироз1Ј, Ш га(31 газ!рпозН 1та зкгћз^уо патеШиН Ш

ргосЈиЗепје осЈпзке у1а8И 1 ргеко паугзепо^а рипо1е1б^уа (1е1е1а („ .. . ако М зе сЗе1е зисји р'о1и2По ..§ 151. Огадј. 2ак.). 12 )

оре! иИпиН, остзка у1аз! Ш 1и1огз1лго 1 ргеко угетепа та1о1је1по8И ргосШјШ" зато „8ш3јз1е ргуе то1ђе, којети с1ак1е зи(Зоу1 ко1агбкЈ 1таји и 1и бугћи розПјаМ стјепе зуоје гахргауе" (§ 81. ос!е1ј. 2. СгаЗј. би^оупјка ите(1еп СезагЉт Ра1еп!от ос1 16. Еећгиага, 1853. п. к.). 1пасе, ха з!уап з1ага1аске па(31егап је, као паЉогт виј, зи(3 ко1аг?к1 (згезИ), § 81. оЛе1ј. 1. 6га(1ј. бшЗоутка осЗпозпо „роујегепз1уа зЈгоИпјзка", 1ато §(1е зи опа и81аиоу1јепа (2а§гећ, Озек, Уагагсћп, Каг1оуас, Кгјгеусј, Кита 1 2етип, V. Жари1:ак МЈп1з1агб1уа РгауозиЛја од 14. Ји1а, 1851. §ос!., п. к.), § 81. о<Зе1ј, 1. 1б1о§а 2акопа1 8и(31б1е рг\ге тоЊе 1о је зис1ђепј з1о (паз ргуоз1ереп, 8иЛ). Рго 1 ју гебепја ко1агзк1ћ зшЗоуа, зиЉепЈћ б!о1оуа 1 вЈгоИпјзкЈћ роуегепз1ауа (1ориз1еп је „и1ок" (2а1ћа) па Вапзкј 81о (паз Аре1ас10п! бис1) и 2а§гећи као (Згиди 1П81апс1ји, 1 б1о 8е(ЗтогЈсе (паз КазасЈопЈ биЛ) и 2а§гећи као 1геси. бЈгоНпјзк! роз1оу1 газргауЦаји зе ро .Дхуапрагћепот Роз1ирпЈки" иуесЗеп СезагбИт Ра1еп1от 0(1 9. Ау§из1а, 1854. ^ос!., п. к. кос! ко1агзкод зи(3а гебауајц зе бЈгоИпјбкј роб1оУ1 (покозпо (је(1ап зи^јја). М1 зто §оге иро!гећШ, за^азпо с1. 139. пазе§а 2акопа о б1ага1е1јб1уи, Јггаге: „(Зибеупа ћо1еб!" 1 „(Зибеупа петос", та(1а ђј, ппзНто, ћПо ћо1је гес!: „итпа ћо1ео1" 1 „итпа петос"; јег 4егт1п (Зизеупа ћо1ез! ос1п. петос оус1е је 1 зиуЈбе зЈгок: ј, гаЈ81а, Н 12га21 то^и (1а оће1егауаји 1 јгуезпа Дизеупа з!апја која рогес! 8уе ра!пје (рз1ћ1ске) кос! расјеп1а (п. рг. гагпе угз1е пеига81етје Ш пегуоге), озЗаји ћег иНсаја па гагит 1 гегопоуапје ра, (1ак1е, ћег иИсаја па зрозоћпоз! га ргаупе га(1п1е рас1еп!а (је(1ап, п. рг., пеигаз1еп1саг сЈја пеигаз1епЈјаћ18е8а81оја1а и „2\уап§8Уогб1е11ип §еп" „ођзеззјоп", ћ!о ћ1 ро1рипо зрозоћап га ргаупе роз1оуе, СезсћаШ6Љ1§). 12 ) V. оу(1е 1 1)г. Бга§. Агапс1је1оу1с, 0 ргоЛигепји остеке V1азИ, и „61а8и Ргауа, би4б1уа 1 А(3т1п181гас1је". ВеодгасЗ, 1904., з1г, 420, (паз1аујсе зе)

Природа рока одређеног у кратком поступку и правне последице пропуштања истога — Србислав Ковачевић, судија Касационог Суда —

Наш законик о грађанском судском поступку познаје у главном редован поступак и по изузетку постоји за специјално одређене случајеве кратак поступак — §§ 449.—460. Да би било места кратком поступку по § 449. тражи се, да за обвезу туженога тужилац у тужби поднесе исараву јавну или приватну, из које мора да се јасно види право тужиоца а обвеза туженога. А јасноћу овога има ца цени суд. Али, чим би тужени доказао, да не постоје услови, који се траже по овом пропису, одмах наступа редован поступак. Право овог доказивања, управо одобрење, дато је туженоме у §§ 453., 455. и 459. Осим овога закон је искључио кратак поступак у случајевима побројаним у § 452. Право које је дато туженоме у поменутим

прописима јесте 1) на задржање већ издатог решења по кратком поступку од извршења и 2) на обављање редовног поступка, управо на испитивање његове одбране у материјалноправном смислу. Тужени може доказивати : 1) Да тужиочево право односно његова обвеза није чиста и јасна, како то представља тужилац и како се то из исправе види, и на тај начин суд се може убедити, да је истакнуто тужиочево право сумњиво и за то треба у редовном поступку извидети тужиочево тражење — § 449. гр. с. п. 2) Кад тужени тражи да тужилац покаже оригиналну исправу ако је осуда по кратком поступку изречена на основу преписа исправе, а то је тужилац дужан да изврши, јер по § 200. гр. с. п. препис нема доказне силе ако се