Бранич

Број 4

„БРАНИ Ч'

Сграна 73

споровима оддавања својих списа и досијеа, која се односе на њихове клијенте, али да су дужни дати их у кривичним споровима; 4. избацује се одредба по којој адвокати имају право ретенције докумената и новца. Остале измене су незнатне и више су граматичке и стилистичке природе. Мсђутим, како су горе наведене измене од велике важности, то је се г. председник на њима задржао приликом ове посете и успео код г. Министра и то: 1. да по тач. 2. један од чланова комисије за полагање адвокатскосудијског испита буде и један адвокат и то из коморе чије је седиште у месту, у коме је Касациони Суд. Избор овога члана има се вршити на тај начин, што ће надлежна комора предложити четири кандидата, од којих Министар бира једнога; 2. да се измена учињена у тач. 3. избаци, тако, да адвокати ни по кривичним предметима нису нужни дчвати своје списе; и 3. да остане у пројекту одредба о ретенцији. Пошто је г. Благојевић овако опширно обавестио конференцију о стању у коме се налази адвокатски закон прешло се на дискусију у којој су учествовали сви присутни делегаги. "Претходно су се делегати једногласно сложили са г. председником у погледу учињених прнмедаба и захвалили му на заузимању за уношење корисних одредаба по адвокатски ред, а потом су се сви делегати из крајева преко Саве и Дунава изјаснили противу смањеног стажа за адвокатске приправнике и захтевали су, да по овоме питању сложно иступимо и захтевамо стаж од пет година, како је већ било предвиђено у пројекту, који је прошао кроз Законодавни Одбор. Г. Благојевић је изјавио, да је наше гледишге да је доволзан стаж од три године и да је оволико време и до сзда тражено код нас за стицање права на полагање испита и, најзад, да се од овога код нас нису приметиле никакве незгоде. Ова конференција је продужена и сутра дан, 31. октобра, на којој је свима чла.швима раздат штампан пројекат закона о адвокатима и одлучено, да све коморе и удружења спреме своје примедбе ради упућивања члановима Законодавног Одбора. После кон ференције, делегација је корпоративно посетила Господина Министра Правде, који је дао обећање да ће се у Законодавпом Одбору и Народној Скупштини заузети да сви оправдани захтеви адвокатског реда буду усвојени. У исто време дао је реч, да ће се искрено постарати да закон што пре буде изгласан. — Делегати су задовољни напустили Београд и, одајући захвалност на лепом пријему, констатовали су велику корист од

састанака ове врсте и потребу да се они што чешће обнављају. На седници Управе, која је одржана 10. новембра 1927. год., одређени су председник г. Благојевић и члан Управе г. Д-р Р. Чулић Да изврше свестран преглед пројекта закона о адвокатима и да потом поднесу Управи извештај о изменама и допунама, које Управа треба да предложи Законодавном Одбору и Народној Скупштини. Примедбе, које су израдила именована господа, и које суусвојене од стране Управе, у главном су ове: 1. код § 3. законског пројекта, који се односи на сгупање у адвокатски ред без вежбе, тражено је да се изврши измена овога параграфа у смислу ранијег пројектз, по коме се и од судија тражило да проведу извесан број година у судијској служби, да би без адвохатске праксе стекли право на ступање у адвокатски ред, јер § 3. садањег пројекта одобрава ступање у адвокате свакоме лицу које је постављено за судију, без обзира да ли је и колико то лице провело у судијском звању; 2. код § 13. предложено је да у ком^сији за полагање адвокогског испита буду два адвоката место једног, како предвиђа данашњи законски предлог; 3. ко䧧13. и 15., и у опште у целом пројекту, где се врши позивање на закон о судијама, тражено је да се то избаци и да се у закон о адвокатима унесу све одредбе које он као таказ треба да садржи; 4. у погледу стажа прихваћена је трогодишња пракса, као што је у пројекту; 5. код § 19. који се односи на „ближа упуства о полагању испита" тражено је да се дода, да ће Господин Министар Правде прописати ова упуства, но саслушању адвокатске коморе; 6. код § 36. који се односи на адвокатску хаљину, „тогу", већина је усвојила да се у принципу не одбацује ова одредба, само да се тражи да облачење хаљине буде обавезно искључиво приликом грађанских и кривичних расправа. Пошто је на овај начин дата дефинитивна редакција примедаба на пројекат закона о адвокатима, решено је. да се ове примедбе пошаљу свима члановима Законодавног Одбора — адвокатима, с молбом да помогну да се оне у. целости усвоје од стране Одбора, па погом и од пленума Народне Скупштине. Одмах сутра дан ове примедбе су послате са пропратним писмом свима члановима Законодавног Одбора — адвокатима, а после неколико дана, на предлог неколицине чланова Управе, примедбе су послате и осталим члановима Законодавног Одбора. Овом приликом потребно је напоменути да су примедбе послате само по редакцији