Бранич

Број 4

„Б Р А Н И Ч.

Страна 75

марта 1928. год., како би се у току априла могао одржати Конгрес на коме ће се Савез основати и његова Управа по избору конституисати. За базу статута усваја се пројект који је израдио г. Д-р Иван Политео, адвокат из Загреба и председник Адвокатског Друштва, у вези ранијег нацрта, а евентуалне измене и допуне учиниће све адвокатске организације до горњег датума". Ову резолуцију потписали су делегати из Београда, Загреба, Љубљане, Осијека и Но вог Сада. Као што је већ напред напоменуто, по извештајима које је Управа добила из раз-

Пречи је купац по тапији од купца по извршној пресуди судској, по којој је спор поведен пре издањатапије а пресуда донета у корист купца после потврде тапије. Тужитељка представља у тужби и на рочишту, да је њен покојни муж за живота закључио 22. јуна 1883. године уговор о купопродаји са Д. К. и од овога купио непокретно имање у тужби описано за 135 дуката. Продавац није купцу издао тапију за то, што је на продатом имању имала право удовичког уживања његова сестра која је умрла 1922. год. Чим се је угасио овај терет на имању, она је као наследница свога мужа исте године поднела тужбу противу једног наследника продавца К. за издање тапије, који је спор окончан извршном пресудом Првостепеног Суда и наследник продавчев осуђен на издање тапије. У току саме парнице исги наследник продао је имање туженоме и приликом преноса имања на овога, грешком судског архивара стављено је на полеђини акга, да имање није ни с ким у спору и суд је овај пренос потврдио. Зато сада тужбом тражи поништај пренсса. Тужени одговара да је редовним путем дошао до тапије. Ако тужитељка сматра да је имала право на ово имање могла се је на исто условно убаштинити, и кад то није учинила нема права да сад устаје против тапије. Разлози првост. суда су : „Извршном пресудом утврђено је да је М. К. као наследник пок. Д. К. осуђен да тужиљи изда тапију на спорно имање, а поднетом тапијом утврђено је да је М. К. исто имање продао туженом и од истог му издао тапију коју је исти суд потврдио 2. јануара 1925. год.

них покрајина, сва УдружЈња начално су већ прихватила оснивање Савеза, а у местима где постоје коморе, предузете су мере за образовање Удружења ради аупања у Савез. У колико се ова Удружења не буду образовала до априла мссеца о. г., адвокати из тих места изјаснили су се да ће појединачно сви ступити у Савез, што је допуштено и по горњој резолуцији и по правилима, која нарочито предвиђају такав случај, Према свему изложеном, Управа се нада да ће у мају ове године, на Конгресу у Београду, оснивање Националног Савеза Адвоката бити дефинитивно решено. (Наставиће се).

Принцип је нашег грађ. законика да се својина на непокретној ствари прибавља увођењем у баштинске књиге — § 292. гр. з. односно судским потврђењем тапије или другим уговорима о преносу. По § 298. гр. з. онај који пре на једну непокр. ствар у књиге јавне буде уведен онога је ствар, што значи, да је од два сукцесивна купца онај, на кога је пренета тапија, дефинитивно прибавио непокретну ствар па макар уговор, на основу кога је овај пренос извршен по датуму био каснији него уговор са другим купцем Према овоме, кад је утврђено, да је тужени купио имање од лица, које је с правног гледишта важило као сопственик и да је тужени добио и тапију, чији се поништај тражи, пре но што је и пала пресуда по овом спору, који је тужил^а била повела противу продавца за издање тапије, онда је тужени у смислу § 298. гр. з. постао власник према свима па и према тужитељки која се на имању није убаштинила ни пре ни после туженога. Приговор тужитељке, да има места поништају тапије, што је иста потврђена услед грешке архивара судског, који је дао нетачан извештај, да имање није у спору неумесан је, јер да баш и постоји ова грешка ипак иста као такиа не може утицати на важност једном судски потврђене тапије. За то је пресудом од 12. маја 1927. год. Бр. 28686 одбио тужитељку од тражења. Београдски Апелациони Суд је у I оделењу нашао, да ова пресуда није законска са разлога: Извршном судском пресудом од 9 новембра 1925 год. по којој је спор поведен 20 априла 1922 г., утврђено је, да је тужитељка

Судска и административна пракса