Бранич

Број 8 и 9

„Б Р А Н И Ч*

Страна 155

С тога тајни команцитни ортаклук нема никакве везе са фирмом. 5. Истините и нвверне фирме. Истнните фирме гласе на име сопственика. Са променом сопственика мења се и фирма; само испод истините фирме може стајати „пређе Н. Н. (како је пре фирма гласила). Истините фирме дају веће јемство трећим лицима, која имају трговачке послове са фирмом, јер из имена фирме увек знају, који су сопственици. Они знају из сваке фирме сваку промену без да иду сваког часа у трговачки суд да се увере о њеним променама. Систем истините фирме важи у Швајцарској. Наш зјкон о радњама прописује у чл. 2. истинитост фирме; али се пракса не држи строго овог прописа. Тако је занатска комора у Београду издала 14. октобра 1925. године под Бр. 10612 одобрење Добрици Веселиновићу-Петровићу, да може протоколисати фирму на име »Гинтолеон" и Првостепени Београдски Трговачки Суд потврдио је 16. октобра 1925. год. под Бр. 40988 фирму под именом „Гинтолеон", ма да је сопственик ове фирме Добрица Веселиновић Петровић. Г. Веселиновић је одмах после тога заштитио у Управи за Заштиту Индустриске Својине жиг „Гинтолеон", па је одмах забранио истинитом Гинтов Леону у Скопљу употребу његовог сопственог жига на сапуиу, који је од пре двадесет година употребљавао за обележавање ове своје производње. Индустриска Комора у Београду одобрила је 21. маја 1926 под Бр. 2115 Јовану Милошевићу и Ивану Лакићу да воде своју радњу у Аранђеловцу ггод ствзрном фирмом, ма да је радња сопственост двају ортака физичких лица. На основу овог одобрења Првостепени Крагујевачки Суд протоколисао је 2. јуна 1926. год. под Бр. 50926 двојици физичких лица фирму без њиховог имена и то под називом „Повлашћена Индустрија Мермера „Венчац", ма да је овај назив управо споредан део једне ортачке фирме. Београдска Трговачка Комора одобрила је 22. јануара 1926. год. под Бр. 572 Индустриском и Трговачком Д. Д. „Дрина" из Београда да отвори командитну радњу под фир-

мом „Мануфактурно Командитно Друштво" и Првостепенн Београдски Трговачки Суд потврдио је 1. фебруара 1927. год. под Бр. 6057 ову фирму. После ове фирме на основу одобрења трговачке коморе трговачки суд потврдио је велики број командитних фирми без да јавни члан буде физичко лице и без обзнане командитног капитала као: Викторија к. д., Флорида к. д., Банкарско Заложно к. д., Будућност к. д., Универзал к. д. ит.д. Ове фирме нису верне и не одговарају строгим прописима трговачког законика и закона о радњама, јер нису имена сопственика верно представљена, нису код командитних фирми јавни чланови физичка лица и није објављен командитни капитал. Неверне су фирме, када се из њих не види тачно, који су сопственици фирме или није објављено верно све што се по закону тражи. Неверне фирме настају најчешће после промене сопственика, када се задржава стара фирма. Неверне фирме дозвољава немачки трговачки закон у случајевима промене сопственика. Тамо се ово дозвољава у интересу радње, да би иста залржала и даље свој добар глас и после промене сопственика; али овај систем не даје довољно јемства трећим лицима, јер она могу продужити своје пословне везе са истом фирмом даље у уверењу, да раде са старим сопственицима речене фирме. Какво ће гледиште у овом питању заузети наш законовац у пројекту новог трговачког законика: хоће ли тражити верност фирме или дозволити неверност фирме, није нам познато; али ради одржавања сталног и доброг кредита тпговачким фирмама потребно је, да се овај одељак тачно прецизира и да се не дозволи велико одступање од верних и истинитих фирми. Нарочито је потребно одржати код ортачких и командитних фирми место јавног члана само за физичка лица, објаву командитног улога и тачно означење акционарског друштва и командитног друштва; да друштво са ограниченом одгозорношћу буде означено потребним додатком поред фирме и да одступање од истините фирме буде само услед промене јавних ортака, а никако при оснивању једне радње.

Београдски Конгрес Међународног Књижевног и Уметничког Удружења — Бг. Видан О. Благојевић, адвокат Свој овогодишњи Конгрес, који је јуби- дишњицу председниковања г. Мајара, одр ■ ларан, јер представља педесетогодишњицу жало је Међународно Књижевно и Уметничко од постојања Удружења и двадесетпетого- Удружење у Београду. Београд је изабран