Бранич

Број 8 и 9

„Б Р А Н И Ч"

Стрзна 161

суда. На рочишту, известилац први узима реч, излаже стање и суштину спора. Тако исто, при одлучивању гласа прво известилац. 2) Да би се могао засновати административни спор, потребно је, да је повређено право или какав непосредни лични интерес, на закону основан. — Иако лични интерес, заснован на закону, може бити само право, и ми ћемо ипак двојити та два законска појма (види чл. 134. V. Устава.) Као што се види, непосредни лични интерес је у чл. 15. Д. С. без прецизних граница или је, у најмању руку, широкога обима. По своме нахођењу, туд ће му одређивати границе. На овај је начин искључена заштита посебног личног интереса (неки се пензионер жали због постављања недостојног лица за државног службеника) па преко њега и заштита јавног поретка, где не би дошли у питање ни право ни посредни ни лични интереси појединаца, у моменту тужбе, већ само правни прописи, Законодавац продужава у овом правцу. Тужба се не може поднети у стварима за које су Управне Власти законом овлашћене да доносе одлуке, по својој слободној оцени. И, ако би се таква тужба узела у поступак, она би се потом одбацила а тужилац би се осудио на плаћање трошкова. Оваква је одредба опасна. Са ширењем Управне Власти, све ће више бити случајева за њено слободно оцењивање. Дата је слободна оцена Управним Властима не да би оне могле произвољно решавати конкретне случајеве, већ само зато, што Устав, закони уредбе и т. д. дају општа упуства и тиме непосредно неприменљива на велики број изукрштаних и непредвиђених животних догађаја. Будући да закони (шире значење) нису могли доспети у сваки кутак будућих правних заплета, они су оставили увиђавности Управних власти једно поље слободног расматрања, рачунајући увек — што не треба заборавити — да ће оне, на исти начин, решавати конкретне правне заплете као што би они сами решавали. Овако би правна кретања грађана била необезбеђена — ако не би било; сада, власти — суда, који би испитивао, у појављеном спору, да

ли су управне власти, изиграле дато поверење или нису. Ми налазимо, да су ово две озбиљне мане код наших Управних Судова. 3) Морамо одмах рећи, да није срећно извршена еманципација Врховног Управног Суда од Управне Власти. Шта више, Државни Савет је везан доста и за политичко тело, што се неда лако измирити са духом правосуђа — када је већ Устав допустио закону и други начин бирања државних саветника, зашто законодавац није одстранио избор чланова Државног Савета од сваке интервенције Народне Скупштине и Министарског Савета? Чланови 47. Д. С„ 2. 6. 8. 30. 53. У. П. у колико се дотичу односа Државног Савета и Управне Власти непотребни су. У многоме, они отежавају рад а што је најгоре, стално потсећају врховни административни суд, да је, преко политике и партија, дошао до свога живота. У накнаду за предњу и неоправдану посредничку подчињеност у корист Управне Власти, дато је Државном Савету чланом 20 Д. С. као и осталим Управним Судовима, да сами решавају о својој надлежности. Ове се мане не могу прикачити осталим Управним Судовима. Њихово стварање и делатност подпадају под две инстанције свака у правцу своје надлежности — у непристрасност којих, у начелу, може се веровати: Државни Савет и Министар Правде. Уставно Краљева постављења и ако је акт Управне Власти ништа неће сметати Управним Судовима као и што није сметало, већ толико година, ни грађанским судовима. 4) Ради заштите законитости и јавног интереса Минисгар Финансија одређује у седиштима Управних Судова нарочите органе — тужиоце, који би се јављали у случајевима повреде закона, учињене у корист појединаца а од стране управне власти управним актом. Спорови финансијске природе, о којима не даје законодавац дефиницију, расправља нарочито оделење, састављено, по могућству и од стручних чланова.

Судска и административна пракса

Кад је банка продала чекове, који су били датим чековима нема њеног „жира" — пј повраћај купо-продајне цене Е. Т. Банка представила је суду, да је од Банке М. купита за 175.000 дин. 2000 америчких долара и да јој је Банка М. предала доларе у два чека, сваки од по 1.000 долара,

без покрића, онда је она, и ако на про)еноса, ипак одговорна купцу истих за у смислу § 870. грађ. зак. вучене од Б. Банке на Тће На1Јопа1 зИу Вапк о{ Ие\у-Јогк по наредби Банке М., које је ова пренела на Е. Т. Банку. Како по чл. 11. Правилника о регулисању промета девизама